Косовска влада је у петак започела свој први попис становништва широм земље од 2011. године, укључујући истраживање етничке српске мањине на северу, у време када су тензије са суседном Србијом високе.
Агенција за статистику спроводи попис од 12 милиона евра (13 милиона долара), који је првобитно заказан за 2021. годину, али је одложен због пандемије коронавируса.
Око 4.400 пописивача ће лично интервјуисати становнике од 5. априла до 17. маја како би покрили демографске и социо-економске показатеље док „Косово иде корак ближе интеграцији са Европском унијом“, наводи се на сајту агенције.
Влада Косова, Завод за статистику Европске уније, Евростат, агенције УН и Светска банка финансирају попис становништва, којим ће се пребројати број људи који живе у земљи, домаћинства, њихово образовање и запослење, као и број локалног становништва. становника који живе у иностранству. . Анкетари су испитанике питали о штети која је настала током рата 1998-1999 и да ли су имали рођаке који су умрли или били мучени током тог времена.
Косово је било бивша српска покрајина све док 78-дневна кампања НАТО бомбардовања 1999. године није окончала рат између српских владиних снага и етничких албанских сепаратиста и протерала српске снаге. Београд не признаје независност Косова из 2008. године.
Хазбије Керики, портпарол агенције, рекао је: „Очекујемо позитиван одговор од свих.“
Косово је 2011. године имало 1,74 милиона регистрованих становника, од којих су скоро 1,5% или око 26.000 били Срби.
Премијер Аљбин Курди позвао је српску мањину да учествује у попису становништва у среду.
„Када правимо планове за субвенције, инвестиције, радна места, образовање… здравствени систем, буџет треба да одражава становништво“, рекао је он.
Срби у северном делу града Митровице били су уверени да ће учествовати у попису.
„Знам да је попис почео и мислим да сви који живе овде (на Косову) треба да учествују, а посебно ми (Срби)“, рекла је Нада Бркљак, која живи на северу Косова са већинским српским становништвом.
Недавна одлука Косова да Србима забрани коришћење српске валуте – динара – повећала је унутрашње тензије и прети да изазове хаос. Динар се широко користи у институцијама које води Србија, укључујући школе и болнице.
Косово и Србија желе у ЕУ. Блок од 27 нација је омогућио дијалог за нормализацију односа између две зараћене земље, што је изазвало забринутост Запада због регионалних тензија које ескалирају у рат пуног размера у Украјини.
Брисел је упозорио да одбијање две стране да направе компромис по бројним питањима штети њиховим шансама за чланство у ЕУ.
___
Семини извештава из Тиране, Албанија.
___
Пратите Лазара Семинија на хттпс://к.цом/лсемини
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195