Косово и Србија договорили кораке за спровођење плана ЕУ | ЕУ вести

Привремени споразум је уследио након маратонских разговора између српских и косовских лидера и званичника ЕУ у Северној Македонији.

Косово и Србија су се провизорно договорили о томе како да спроведу план који финансира ЕУ за нормализацију својих веза, рекао је високи дипломата блока, након што су лидери две земље рекли да имају разлике у мишљењима.

Суботњи споразум је уследио након 12 сати разговора косовског премијера Аљбина Курдија, председника Србије Александра Вучића и званичника ЕУ о спровођењу плана нормализације који су две стране договориле прошлог месеца у Бриселу.

Двојица лидера одржала су одвојене састанке са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Џозефом Борелом пре тросмерне седнице у северномакедонском граду Охриду.

„Имамо договор“, написао је Борел на Твитеру након састанка.

„Косово и Србија су се усагласили о вези имплементације споразума на путу нормализације односа“, рекао је он.

То значи „практичне кораке о томе шта, када, ко и како да уради“, додао је он на конференцији за новинаре.

Имамо договор

Косово и Србија договорили везу за имплементацију споразума на путу нормализације односа

Стране су у потпуности посвећене поштовању свих чланова Уговора и извршавању својих обавеза благовремено и у доброј вери. пиц.твиттер.цом/п3ЦУБдцд8А

— Јосепх Боррелл Фонтеллес (@ЈосепБорреллФ) 18. марта 2023. године

Косово и Србија су у преговорима које подржава ЕУ скоро 10 година откако је Косово прогласило независност 2008. године, скоро деценију након што је престала владавина Србије. Али Србија још увек сматра Косово отцепљеном покрајином, а раздори између балканских суседа подстакли су страх од повратка сукоба.

Обе земље се надају да ће се једног дана придружити Европској унији и речено им је да прво морају да поправе своје односе. Решавање спора између Србије и Косова је критично, јер у Украјини бесни рат, а на Западу расте страх да би Русија могла покушати да подстакне нестабилност на немирном Балкану, где има историјски утицај.

План ЕУ позива обе земље да одржавају добросуседске односе и међусобно признају званичне документе и националне симболе. Али план, који су развиле Француска и Немачка, а подржале Сједињене Државе, не позива експлицитно на међусобно признање Косова и Србије.

Ако се примени, то би спречило Београд да блокира напоре Косова да постане члан Уједињених нација и других међународних организација.

Упркос пробном слагању са планом ЕУ који је постигнут прошлог месеца, чинило се да је српски популистички председник Вучић одустао од неких ставова након притиска екстремно десничарских група.

Вучић је у четвртак рекао да „неће потписати ништа“ на састанку у Охриду и да никада неће признати Косово нити чланство у УН. Он је раније обећао да чланство неће бити дозвољено. Он је у суботу поновио да није потписао омогућавајући документ, упркос Курдијевом инсистирању.

Странке се нису сложиле по свим питањима, али смо „упркос нашим разликама водили пристојан дијалог“, рекао је он.

Он је додао: „У наредним месецима чекају нас озбиљни и тешки задаци.

С друге стране, Курди се пожалио да Вучић у суботу није потписао споразум о примени.

„Ово је де факто признање Косова и Србије“, рекао је он, пошто Србија још није потписала споразум, додајући да је „сада на ЕУ да га учини међународно обавезујућим“.

Борел је рекао да ће ЕУ сада захтевати силу са обе стране.

Дотакао се и предложене асоцијације српских општина на Косову, која би општинама са српском већином дала већу аутономију, што је тема која је дуго контроверзна.

„Косово се сложило да одмах почне – мислим одмах, мислим одмах – преговоре са Европском унијом како би се олакшао дијалог за успостављање специфичног аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправе за српске заједнице на Косову. рекао је високи дипломата ЕУ.

Косово је већинска албанска покрајина бивше Србије. Рат 1998-1999 је избио када су се сепаратистички етнички Албанци побунили против српске власти, а Београд је одговорио бруталним обрачуном.

Погинуло је око 13.000 људи, углавном Албанаца.

1999. војна интервенција НАТО-а приморала је Србију да се повуче са територије. Косово је прогласило независност 2008.

Од тада је владала тензија. Независност Косова признају многе западне земље, али се Београд, уз подршку Русије и Кине, томе противи. Преговори уз посредовање ЕУ последњих година су остварили мали напредак.

Србија одржава блиске везе са својим традиционалним словенским савезником Русијом упркос рату у Украјини, због противљења Москве независности Косова и потенцијалног вета на чланство у УН у Савету безбедности.