Косово слави 15 година независности, али односи са Србијом остају напети

Косово обележава 15 година независности месецом славља.

Балканска земља се суочава са још озбиљнијим изазовима Србије, која одбија да призна аутономију своје бивше покрајине.

Свет је подељен око статуса покрајине, над којом је Србија изгубила контролу 1999. године.

Иако Сједињене Државе и већина западних сила признају државност Косова, неколико европских земаља, укључујући Босну, Кипар, Грчку, Молдавију, Румунију, Шпанију, Словачку и Украјину, не признају Републику Косово.

Русија и Кина подржавају став Србије.

Грађани Косова такође имају различите перспективе.

„Углавном ствари стоје лоше“, рекла је за Еуроневс жена која живи у Краканици, која себе сматра Српкињом, „Мислим да се ништа што смо мислили неће остварити, не знамо шта ће бити истина“.

Али један албански пензионер из главног града Приштине рекао нам је: „Живимо добро, сваки дан је све бољи и бољи“.

За премијера Аљбина Курдија, Косово је демократско и суверено, каже он, најразвијенија економија у региону: „Косово је наша заједничка земља, у којој морамо имати и благостање и сигурност, то је приоритет. Усредсређено на владавина права, као гаранција подршке једнаким правима за све грађане земље. Наша влада постоји“.

Али званични подаци Косовске агенције за статистику дају другачију слику. Незапосленост је близу 40 одсто, док се професори, лекари и државни службеници могу видети како редовно протестују на улицама.

„Сада када немамо Србију као државу, ми смо одговорни за своје животе“, објашњава професор политичких наука Неџмедин Спахиу, „па није ни чудо што су људи толико разочарани“.

И у српској и у албанској заједници преовладава осећај страха и очаја, пре свега из безбедносних разлога.

„Тензија је опипљива и огледа се у веома поларизованом популистичком наративу косовских институција“, каже политичка аналитичарка Јоанна Радосављевић.

Дијалог Србије и Косова је у кризи, али обе стране прихватају такозвани француско-немачки план, који подржава Европска унија, за решавање међусобних односа.

Међутим, неколико од 33 потписана споразума је спроведено.

И ЕУ и САД су се залагале за брзо приближавање откако је Русија напала Украјину пре скоро годину дана, плашећи се новог сукоба на Балкану, али за сада су тензије између Приштине и Београда и даље напете.