Лаи Цхинг-те: Нови председник Тајвана позива Кину да престане са „застрашивањем“ након полагања заклетве

Таипеи
ЦНН
—

Тајвански председник Лај Чинг-теј позвао је Пекинг да прекине са застрашивањем демократског острва након што је у понедељак положио заклетву као председник, означавајући почетак историјског трећег узастопног мандата за владајућу Демократску прогресивну партију, која се залаже за демократију. У конфронтацији Године све веће претње Од тираније Кина.

Лаи, 64, доктор и бивши потпредседник, инаугурисан је заједно са новим потпредседником Хсиао Пи-цхимом, који је недавно био главни изасланик Тајвана у Сједињеним Државама.

Пекинг осећа отворену мржњу према лидерима и њиховој партији због њиховог залагања за суверенитет Тајвана. Кинеска владајућа Комунистичка партија каже да је самоуправна демократија део њене територије, иако је никада није контролисала, и обећала је да ће заузети острво силом ако буде потребно.

Лаи је искористио своје 30-минутно инаугурационо обраћање како би емитовао поруку мира и изјавио да је „славна ера демократије на Тајвану стигла“, описујући острво као „важну карику“ у „глобалном ланцу демократија“, наглашавајући притом да је одлучност да брани свој суверенитет.

„Будућност Републике Кине о Тајвану одлучиваће њених 23 милиона људи. Будућност о којој одлучујемо није само будућност наше нације, већ и будућност света“, рекао је Лаи, користећи званично име Тајвана.

Лаи узима плашт од свог ДПП-а Његов претходник, Цаи Инг-вен, чиме је Ал Џазира учврстила статус и међународно признање током осам година колико је провела на функцији. Цаи, прва жена председница Тајвана, није могла да се поново кандидује због ограничења мандата.

за сваки Изашао је као победник Кина је победила ривале у опозиционом Куоминтангу и Тајванској народној партији на изборима у јануару, који су се водили око мешавине питања издржавања, као и трновитог питања како да се носи са својим огромним једнопартијским суседом, Кином. Током владавине лидера Си Ђинпинга, постала је моћнија и агресивнија.

Бирачи су тада игнорисали упозорења Пекинга да би поновни избор ДПП-а повећао ризик од сукоба. Демократска прогресивна партија види Тајван као де факто суверену државу која мора да ојача одбрану од кинеских претњи и продуби односе са демократским земљама.

У свом инаугурационом говору, Лаи је позвао Кину да „заустави политичко и војно застрашивање Тајвана, подели глобалну одговорност са Тајваном у одржавању мира и стабилности у Тајванском мореузу, као и ширем региону, и да обезбеди слободу света од ових претњи“. Страх од рата.“

Лаи, тихи ветеран ветеран, долази из екстремнијег крила Демократске прогресивне партије и некада је био отворени присталица независности Тајвана – црвена линија за Пекинг.

Иако су његови ставови од тада омекшали, Кина му никада није опростила коментаре које је дао пре шест година у којима је себе описао као „практичног радника за независност Тајвана“.

Лаи је сада рекао да преферира статус кво, изјављујући да је „Тајван већ независна, суверена земља“ тако да „нема плана нити потребе“ да се прогласи независност, у намерно суптилном ставу који опонаша став који је заступао одлазећи Цаи.

На питање о Лаијевој инаугурацији на редовној конференцији за новинаре у понедељак, портпарол кинеског министарства спољних послова је рекао: „Независност Тајвана је ћорсокак. Без обзира који изговор или слоган неко користи, промовисање независности и сецесије Тајвана је осуђено на неуспех.“

Лаијевој инаугурацији присуствовали су национални лидери из неколико земаља са којима Тајван још увек одржава формалне дипломатске односе, неколико бивших америчких званичника и посланици из других земаља, саопштило је министарство спољних послова Тајвана.

У саопштењу, амерички државни секретар Антони Блинкен честитао је Лаију и „народу Тајвана што су још једном показали снагу свог снажног и отпорног демократског система“.

„Радујемо се сарадњи са председником Лаијем и широм политичког спектра на Тајвану како бисмо унапредили наше заједничке интересе и вредности, продубили наш дугогодишњи неформални однос и одржали мир и стабилност широм Тајванског мореуза“, рекао је Блинкен.

Лаи преузима дужност током посебно спорног периода између Тајвана и Кине, који је последњих година појачао дипломатски, економски и војни притисак на самоуправну демократску нацију, док су тајвански лидери пооштравали неформалне везе са Вашингтоном.

У свом инаугурационом говору, Лаи је рекао да се нада да ће се Кина „суочити са реалношћу постојања Републике Кине, поштовати изборе народа Тајвана“ и „сарађивати са легитимном владом коју је изабрао народ Тајвана. “

Он је позвао на обнављање туризма на заједничкој основи и упис студената на тајванске институције као кораке за „тражење мира и заједничког просперитета“.

Али нови председник је такође упозорио да се не гаје илузије, чак и док Тајван тежи „идеалима мира“.

„Све док Кина одбија да се одрекне употребе силе против Тајвана, сви ми на Тајвану морамо разумети да чак и ако прихватимо позицију Кине у целости и одустанемо од нашег суверенитета, кинеска амбиција да припоји Тајван неће једноставно нестати“, Лаи рекао.

Пекинг је покушао да представи Лаија као подстрекача сукоба и више пута је приказивао изборе раније ове године као избор између „мира и рата“.

У понедељак је кинеска канцеларија за послове са Тајваном поновила ту реторику, критикујући „лидера региона Тајвана“ да „шаље опасне сигнале тражењем независности, провокацијама и подривање мира и стабилности широм Тајванског мореуза“.

Си је позиционирао „поновно уједињење“ са Тајваном као кључни део свог циља постизања „природног подмлађивања“ Кине. Али под његовом снажном тактиком током више од деценије на власти, јавно мњење на Тајвану се одлучно окренуло од Кине. Сада мање од 10% подржава тренутно или коначно уједињење мање од 3% Пре свега се идентификују као Кинези.

Већина Тајвана жели да задржи статус кво и не показује жељу да њима влада Пекинг.

Пекинг је прекинуо званичну комуникацију са Тајпејем откако је Цаи преузео дужност. За разлику од опозиционог Куоминтанга, Цаи и Демократска прогресивна партија одбили су да подрже такозвани „консензус из 1992.“ да и Тајван и копно припадају „једној Кини“, али са различитим тумачењима шта то значи. Пекинг сматра имплицитни споразум предусловом за дијалог.

Мало је вероватно да ће се званични контакти између Пекинга и Тајпеја обновити када Лаи преузме дужност – пошто је Кина више пута одбацила његову понуду за разговоре и осудила га као опасног сепаратисту.

Лаи ће се такође суочити са изазовима – и испитивањем – у гурању своје тајванске агенде у парламенту током свог мандата.

За разлику од свог претходника, Лаи неће уживати у парламентарној већини у наредне четири године. На јануарским изборима владајућа Демократска напредна странка освојила је само 51 од 113 мандата.

Ови изазови су изашли на видело прошлог петка, када су неслагања тајванских посланика око нових и контроверзних закона о реформи избила у тучу на спрату парламента – хаотичан приказ у којем су неки посланици прескочили столове и повукли своје колеге на под, са неколико чланова послати у болницу.

Лаи је у свом говору рекао да „недостатак апсолутне већине значи да су владајуће и опозиционе странке сада у могућности да деле своје идеје и да ћемо се суочити са изазовима са којима се нација суочава као један тим“.

Али он је такође позвао на сарадњу како би Тајван могао „наставити стабилним путем“.