Лоша храна и растуће цене: српски студенти пролазе кроз тешка времена

Прошле године, хонорари у његовом програму порасли су са 108.000 динара годишње на 130.000 (1.000 до 1.200 долара) — просечна месечна плата на Балкану је само 73.700 динара.

Школарина не покрива трошкове уџбеника и становања на универзитетима у Србији, а неки студенти су приморани да плаћају из свог џепа за полагање испита.

„Прозори су у тако ужасном стању, када ветар дува мало прејако, не можете да чујете предавача. Објекти личе на поставку хорор филма“, рекао је Додочијевић за АФП.

„Мислим да је повећање школарине неоправдано, посебно с обзиром на услове студирања“, рекао је он и додао да је већина уџбеника који су доступни студентима стара деценијама.

Према јавној евиденцији, само у последњих месец дана повећане су школарине на десетак различитих програма на универзитетима широм Србије.

Као и земље широм света, и Србија пати од растуће инфлације, где ће цене у 2023. у просеку бити 12 одсто више него претходне године.

Због недостатка прихода студенти се муче.

„Не видим значајније помаке на било ком нивоу. Не знам по ком основу су подизане школарине“, рекла је Доротеа Антић, чланица СТАВ, студентске организације Универзитета у Новом Саду у северној Србији.

Раније ове године, СТАВ је спровео истраживање усредсређено на лош систем кафетерија на универзитету.

Оптерећена храном испод стандарда и ограниченим капацитетима, институција нема довољно капацитета да опслужује постојеће студентско тело.

Од 1.356 испитаних ученика, 81 одсто је рекло да прескаче оброке због пренатрпаности.

У граду са око 50.000 студената, више од 12.000 има право да једе у универзитетским ресторанима, али само један објекат ради.

„Најпре смо објавили резултате анкете на друштвеним мрежама, затим одштампали постере и поставили их по кампусу кроз који пролазе студенти који једу у кафетерији како би што више људи то могло да види“, рекао је Антић за АФП.

Преглед и анализу коју је објавио СТАВ нису сви добро прихватили.

„Када смо лепили плакате, била је велика галама. Постоји чак и снимак како активиста владајуће странке цепа наше плакате и понижава нас“, додао је Антик.

Анкету је забранио и Студентски центар Нови Сад, огранак универзитета задужен за праћење добробити студената.

„Комисија одбацује резултате истраживања о незадовољству студената квалитетом исхране и хигијене у студентским мензама, које је објавила одређена организација СТАВ, као пуку фикцију и неистину“, наводи се у саопштењу центра.

У знак протеста, студенти су на друштвеним мрежама на ТикТоку на духовит начин описали лош квалитет хране која се служи у универзитетским мензама.

У кратким снимцима српски студенти узоркују дневну цену и оцењују храну, а већина добија веома ниске оцене.

Коментари у видео снимцима сежу од спрдње над студентима који очекују квалитетну храну по ниским ценама.

„Пратила сам трендове на ТикТок-у и мислила сам да ће бити занимљиво, па сам одлучила да снимим себе“, рекла је Теодора Славковић, чији су снимци са рецензијама хране прикупили више од 20.000 прегледа.

Црно тржиште на друштвеним мрежама је порасло јер студенти купују једни другима студентске карте да би плаћали мање за храну и ниже цене за студенте који имају стипендије које подржава влада.

Кирије у два главна града у Србији, Београду и Новом Саду, постале су неприступачне за студенте од прилива руских имиграната у балканску земљу након инвазије Украјине.

Емилија Миленковић, члан савета ученика, рекла је да млади људи из других градова често имају проблема са смештајем због недостатка простора у хостелима.

„Поново живим са родитељима и свакодневно путујем у зависности од обавеза на факултету, што ме не радује“, каже Ања Квостеновић, студенткиња Универзитета у Београду. За повећање цене закупа.

Гвозденовић сада сваки дан путује скоро 200 километара (124 миље) возом од родитељске куће у близини Новог Сада назад до престонице.

„Ментална исцрпљеност постаје одлучујућа“, рекао је. „Ретко скупим снагу и концентрацију да заиста читам.