Милијарде стратешких минерала леже пред нашим ногама

Министар рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић признала је да сваки рударски пројекат носи еколошке ризике, али је истакла да сваки инвеститор мора да преговара са државом о свакој дозволи. Изражавајући наду да је зелено ископавање литијума могуће, он је рекао да влада намерава да користи стратешке минерале за унапређење економије. „Ми имамо милијарде под ногама“, рекао је он за РТС.

Србија је богата минералима као што су литијум, бор, кобалт, никл, злато и сребро и угаљ, који је и стратешка сировина, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. „Имамо прилику, ми смо богати, имамо милијарде под ногама, односно у разним стратешким минералима. Пре свега желимо да их на најефикаснији начин искористимо у интересу наше индустрије, производње, привредног развоја, а ми смо у могућности да их искористимо. “, истакао је он у интервјуу за јавну радио-телевизију Српје.

Осврћући се на контроверзни пројекат подземне експлоатације руде литијум-задарита Рио Тинта и прерађивачке јединице, Ђедовић Хандановић је признао да рударство увек носи ризике. „Али, имамо избор. Приликом издавања дозвола првенствено за рударство, разматрамо и студије изводљивости и експлоатационе студије, узимамо у обзир дизајн пројекта за рударство“, рекао је он.

Влада је формално блокирала инвестициони план пре само две године након најраширенијих протеста у Србији од 2000. године.

Истовремено, високи званичници на челу са председником Александром Вучићем оставили су отворена врата пројекту. Поред тога, влада одобрава истраживања и друге дозволе за велики број потенцијалних рударских инвестиција. Они укључују литијум, бор и племените метале.

Упитан да ли је могуће зелено ископавање литијума, Ђедовић Хандановић је изразио уверење да је то могуће. Такође, министарка задужена за сектор је прокоментарисала да би Србија могла да постане један од три највећа светска произвођача важних материјала за производњу електричних аутомобила. Циљ му је да покрије 20% потражње у Европској унији.

Нема развоја без утицаја на животну средину

Важно је да се Србија нада стратешком партнерству у складу са предстојећим Законом о критичним сировинама (ЦРМА) ЕУ.

Литијум карбонат је примарна сировина за производњу батерија за електрична возила, складиштење у оквиру електроенергетског система и соларне енергије за сопствену потрошњу. Међутим, његове тржишне цене стагнирају у последњих неколико месеци на нивоима пре средине 2021. Тада су почели да расту, достижући врхунац годину дана касније и обрнувши курс.

Главни произвођачи тренутно нерадо граде неке руднике литијума или се у потпуности повлаче из таквих пројеката. У међувремену, алтернативна решења се полако појављују. Засновани су на натријуму или калцијуму и гравитацији.

„Не можете се развијати без утицаја на животну средину. Питање је само како то заштитити на адекватан начин, да ти утицаји буду што мањи“, нагласио је Ђедовић Хандановић. Он је истакао да је његов посао да узме у обзир све ризике и позитивне аспекте пројекта. По мишљењу министра, треба „одговорно и првенствено доносити одлуке имајући у виду добробит грађана, државе и привреде“.

Ветрогенератори и соларни панели такође захтевају критичне сировине, приметио је он.

Правни оквир за рударство треба побољшати

Србија ће ове године добити стратегију развоја минералних сировина којих нема 15 година, открила је Ђедовић Хандановић. „Покренули смо промену закона у вези са рударством [and Geological Explorations] Пре свега, да максимално заштитимо интересе наше земље, наших грађана“, рекао је он за РТС.

Министар је објаснио да ће нова законска решења обухватити моделе концесије и ограничити период експлоатације. Влада ће тражити већу, стратешку улогу, поручио је Ђедовић Хандановић.

„Да видимо како се распоређују трошкови, како се распоређује приход. То значи, идеално, државу ставити у бољу позицију. То већ радимо, јер у сваком случају сви морају да преговарају са државом да би добили било какву дозволу, да би се то могло десити. “ нагласио је он.

Одбијање Рио Тинта могло би да кошта Србију

Истражне активности у рударству трају веома дуго, а на нафтном и гасном пољу су веома скупе, додао је Ђедовић Хандановић.

„Ако знамо да да Рио Тинто кошта неке од ових еколошких стандарда, да ли знамо да не Рио Тинту такође значи трошкове? Гледао сам њихове финансијске извештаје. [Serbian subsidiary] Рио Сава је овде од 2001. године, мада неки често кажу од 2004. године. Њихов акумулирани губитак је 300 милиона евра. Која компанија може да рачуна на губитак толиких размера? Такође, да ли се овде само очекује огроман приход или жели да наплати влади више ако посао не функционише? упозорила је.

Министар је поново демантовао спекулације да Србија намерава да приватизује Електропривреду Србије (ЕПС). Упитан ко би желео да купи фирму која нема ни један киловат од соларне или ветроелектране, он је указао на два таква пројекта у Центру за угаљ Костолац. Такође, прошле године хидроенергија је имала 36 одсто учешћа, рекао је он. „Ово је наше умеће, драгуљ, који ЕПС довољно добро води“, додао је Ђедовић Хандановић.

Године лошег управљања и чести прекиди и пожари кулминирали су скоро потпуним колапсом електроенергетског система у децембру 2022. године, а влада је обећала да ће реформисати ЕПС.

Прегледи поста: 12