/cdn.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/25594197/Genki_TurboCharger_Hero.jpg "Овај ГаН пуњач од 100 В је танак и склопив")
Научници НАСА-е отворили су дискусију у четвртак (20. јула) како би представили кључна решења на којима су радили да би ублажили страшне последице глобалног загревања.
Док топлотни таласи настављају да се шире земљом, Шумски пожари горе широм Северне Америке и природне катастрофе као нпр Торнада Повећање интензитета – све последице изазване људима Климатске промене – Свемирска агенција је заинтересована и тражи начине на које може да помогне у ублажавању ефеката планете која се загрева. „Прошли јун је био најтоплији јун до сада“, рекао је Гавин Шмит, директор НАСА-иног Годард института за свемирске студије. Рекао је. „И очекујемо, схватајући шта се дешава, на дневној бази, да ће јул вероватно бити најтоплији месец у историји.
Да буде јасно, ово је рекорд који сеже стотинама, ако не и хиљадама година уназад, рекао је он.
Док су Шмит и његови колеге излагачи помињали врло мало настојања НАСА-е у борби против климатских промена, неки од најважнијих догађаја укључивали су мисије за побољшање нашег разумевања како глобално загревање мења биолошке системе и истраживање технологија следеће генерације као што су беспилотне летелице за праћење и постављање механизама за реаговање на шумске пожаре. Сателити за праћење емисије гасова стаклене баште око света.
Повезан: НАСА истиче климатска истраживања на инаугурационом отварању самита
Друга тема дискусије која се стално понавља била је важност генерисања оригиналних климатских података који би били доступни јавности, истраживачима и креаторима политике са потенцијалом да направе разлику.
Било је неких почетних разговора о томе како би вештачка интелигенција и дубоко учење могли помоћи агенцији да добије што тачније и тачније климатске податке, али тим је нагласио како су такви механизми још увек у току.
„Наша наука није готова док јој не кажемо“, рекла је Карен Сен Жермен, директорка НАСА-иног Одељења за науку о Земљи. „Ово никада није било важније или убедљивије него данас. НАСА Еартх Сциенце је свеобухватна способност од технологије па све до онога што запажања значе, данас и у будућности. Ова способност од краја до краја даје нам прилику да испоручимо науку и информације које се могу применити како би више људи могло да види Земљу онакву какву ми видимо.“
Администратор НАСА-е Билл Нелсон је рекао: „Ви мислите о НАСА-и као о свемирској агенцији; а о НАСА-и мислите као о ваздухопловној агенцији. НАСА је такође агенција за климу.“
Ово осећање постало је очигледно када је различита група стручњака из области поморских наука, аеронаутичког инжењерства и студија животне средине говорила на конференцији о томе колико брзо се мора решавати климатска промена.
Топлотни таласи које видимо у Сједињеним Државама, Европи и Кини обарају рекорде лево, десно и у средини“, рекао је Шмит. „Постојала је деценија за деценију пораста температура – у последње четири деценије. У ствари, Гевин је сугерисао да ће 2023. бити најтоплија година у историји, а да ће 2024. вероватно понети ту мрачну титулу.
НАСА није фокусирана само на управљање кризом како би заштитила човечанство, већ и да би помогла копненим и морским врстама.
„Вода око Флориде је преко 90 степени Фаренхајта, што је веома сложено за морске врсте попут корала, морских биљака и морских животиња“, рекао је Карлос дел Кастиљо, шеф Лабораторије за океанско окружење у НАСА-ином центру за свемирске летове Годард. „А сав угљен-диоксид који стављамо у ваздух узрокује ту температуру – много тога одлази у океан.“
Да би ово ставио у перспективу, он каже да смо повећали киселост океана за око 25% од индустријске револуције.
„Скоро свуда, посебно у океанима, видели смо рекордне температуре површине мора — чак и ван тропских крајева“, рекао је Шмит. „Очекујемо да ће се то наставити, а разлог је тај што настављамо да убацујемо гасове стаклене баште у атмосферу. Док то не престанемо да радимо, температуре ће наставити да расту.“
предстојећа НАСА ПАЦЕ мисијазаказано за пуштање почетком 2024, поред ГЛИМР мисијаза који се тренутно очекује да почне следеће године, надамо се да ће помоћи научницима да дешифрују како да се позабаве овим морским проблемом.
Оба су системи засновани на сателитима, али ПАЦЕ, који означава планктон, аеросол, облак и океански екосистем, биће више фокусиран на откривање промена боје океана, облака и аеросола, док ће ГЛИМР, што је скраћеница за геостационарно обалско посматрање и радиометар за снимање, идентификовати ствари попут штетног цветања алги и изливања нафте.
Међутим, верује се да њих двоје раде у тандему једни са другима како би направили потпуну слику о томе како климатске промене утичу на наше океане и организме у њима.
Они ће додати више од две десетине климатских мисија које НАСА већ има у орбити, као што је Орбитинг Царбон Обсерватори 2 и 3. мере емисије гасова стаклене баште Потиче из највеће европске електране на угаљ раније ове године.
„Зашто би нас било брига?“ Дел Кастиљо је рекао: „Па, ове мале морске биљке су на дну мреже хране. Оне производе око 50% кисеоника који удишемо—и наравно океан помаже у регулисању времена.“
У области свемирских летова, Хај Тран, директор аеронаутике у НАСА-ином истраживачком центру Амес, дотакао се неких од зелених технологија и одрживих авијацијских погонских механизама које агенција намерава да развије за различите облике ваздушних путовања.
„Прошле године, Дирекција мисије за истраживање летења покренула је Национално партнерство за одрживо ваздухопловство, а ова иницијатива нам је омогућила да убрзамо и остваримо добар напредак у лету без нето до 2050. године“, рекао је Тран, позивајући се на НАСА-ину организацију за аеронаутичко истраживање.
Неке од идеја које су изнете за одрживу авијацију укључују потпуно електричне авионе и начин да се обезбеди мање сагоревања горива за комерцијалну авијацију. Тран је такође разговарао о могућности стварања дронова и беспилотних летелица за бригу о шумским пожарима без угрожавања живота.
Штавише, партнерством са организацијама као што су ФЕМА и НОАА, ко-директор Еартх Ацтион-а Том Вагнер рекао је да се агенција нада да ће идентификовати потребе заједнице за делотворним решењима за климатске промене.
„Оно што знамо из науке је да људска активност и емисије гасова стаклене баште недвосмислено изазивају загревање које видимо на нашој планети“, рекла је Кејт Калвин, НАСА-ин главни научник и главни саветник за климу.
„Ово утиче на људе и екосистеме широм света.“
„Љубитељ пива. Предан научник поп културе. Нинџа кафе. Зли љубитељ зомбија. Организатор.“
More Stories
Када ће астронаути лансирати?
Према фосилима, праисторијску морску краву појели су крокодил и ајкула
Федерална управа за ваздухопловство захтева истрагу о неуспешном слетању ракете Фалцон 9 компаније СпацеКс