Није прошло ни 15 година од стицања независности Косова од Србије

ПРИШТИНА, Косово — Косово обележава 15 година независности једномесечном прославом која почиње у петак, јер се суочава са озбиљним изазовима са Србијом, која одбија да призна аутономију своје бивше покрајине.

Војне параде, церемоније код споменика народним херојима и посебна седница парламента неки су од годишњих догађаја заказаних у престоници Приштини.

Најмлађа европска држава једнострано је прогласила независност од Србије 17. фебруара 2008. године, скоро девет година након што је 78-дневна кампања НАТО бомбардовања 1999. године окончала крвави удар Београда на албанске сепаратисте. Међународни суд правде пресудио је 2010. да ова објава није прекршила међународно право.

Сједињене Државе и већина западних сила су међу 117 земаља које су признале државност Косова, а око 200 међународних организација дозволило је придруживање Косову, али не и Уједињеним нацијама. Неколико европских земаља не признаје Републику Косово, укључујући Босну, Кипар, Грчку, Молдавију, Румунију, Шпанију, Словачку и Украјину.

Србија, која је Косово вековима сматрала колевком своје цивилизације, и даље га доживљава као део сопствене територије. Русија и Кина су наставиле да подржавају став Србије, као и Алжир, Мароко, Белорусија, Јужна Африка, Иран и друге земље које нису хтеле да се мешају у спор.

Иако ЕУ посредује у преговорима између Србије и Косова од 2011. године, мали број од 33 потписана споразума је спроведен. У страху од новог сукоба на Балкану, и ЕУ и САД су се залагале за брзо приближавање откако је Русија напала Украјину пре скоро годину дана.

Амбасадори САД и ЕУ редовно посећују Приштину и Београд последњих месеци како би их охрабрили да усвоје нови план за нормализацију односа. Детаљи предлога тек треба да буду објављени.

Амбасадор САД на Косову Џефри М. Ховениер је за Асошијетед прес рекао да је план „привремена мера која ће… регулисати односе на веома смислен начин и која ће бити од огромне користи и за Косово и за Србију“.

Вашингтон је појачао притисак на косовску владу, примењујући споразум из 2013. о успостављању заједнице општина са српском већином на северу Косова у коме су етнички Срби. Уставни суд Косова је 2015. године прогласио део споразума неуставним на основу тога што би могао да врши извршна овлашћења искључујући друге етничке групе.

Према плану за 2013. годину, удружење ће координирати образовање, здравство, планирање земљишта и економски развој на локалном нивоу. Косовска влада страхује да ће та група на крају поткопати државу земље уз помоћ Београда и претворити север Косова у још једну републиканску Српску.

Приштина је оптужила Београд да користи српску мањину, која чини само 7% од 1,8 милиона становника, за повећање билатералних тензија. Етнички Срби имају 10 места у парламенту од 120 места и позицијама у владиној влади. Више од 90% становништва Косова су етнички Албанци.

Косовски премијер Аљбин Курди рекао је да се нада да ће нови план предвођен ЕУ довести Србију и Косово у завршну фазу међусобног признавања.

„Ако ове године нормализујемо односе са Србијом, то ће бити велика ствар не само за Косово, већ посебно за Србију“, рекао је Курди.

Тензије између Приштине и Београда су и даље присутне. Крајем прошле године Србија је затражила од мировних снага на Косову предвођених НАТО-ом да пошаљу 1.000 војника да заштите етничке Србе на северу Косова. Након хапшења полицајца, заједница је блокирала улице на северу и подигла 16 барикада. Захтев није прихваћен.

Ларс-Гунар Вигемарк, шеф правне мисије ЕУ на Косову, назвао је децембарски инцидент „веома напетим сукобом са блокадама“ и „најозбиљнијом кризом са којом се Косово суочило у последњој деценији“.

ЕУ је поручила и Косову и Србији да је успостављање продуктивних односа предуслов за њихово придруживање блоку. Косово је поднело захтев да постане кандидат за чланство у ЕУ, док је Србија годинама покушавала да постигне напредак у преговорима о чланству са Бриселом.

У Србији, проруске десничарске групе захтевале су да Београд прекине све разговоре о нормализацији са Косовом. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће то међународно изоловати његову земљу и окончати интеграцију Србије у Европску унију. Вучић је рекао да је спреман да размотри најновији предлог Запада.

Са текућим економским проблемима и потребом да се испуне услови ЕУ за административне реформе, Косово, једна од најсиромашнијих земаља Европе, још увек се бори са наслеђем свог рата са Србијом крајем 1990-их.

Бивши председник Хашим Тачи и четворица ратних ветерана Ослободилачке војске Косова ухапшени су у новембру 2020. и пребачени у притворски центар Суда у Хагу у Холандији како би се суочили са оптужбама за убиство, мучење и узнемиравање. Сви су негирали оптужбе.

Специјални суд истражује наводне ратне злочине и злочине против човечности у вези са активностима ОВК током и после рата на Косову.

___

Семини извештава из Тиране, Албанија.

___

Пратите АП извештавање о Косову на хттпс://апневс.цом/хуб/косово