Вучић је истакао и да је „небо граница“ када је реч о сарадњи са Пекингом.
Србија се истиче као рани усвојилац кинеских инвестиција у Европи, попут изградње Бубиног моста 2013. године.
Од тада су повећани инвестициони напори, укључујући обимне инфраструктурне пројекте као што су аутопутеви, Железара Смедерево и Рударски басен Зијин. Међутим, ова експанзија је коштала Србију, која је нагомилала терет дуга од око 3,7 милијарди евра, због уобичајене праксе повезивања кинеских инвестиција у кредитне шеме.
То је једина европска земља која је купила кинески ХК-22 „Хонг Ки“ или систем противваздушне одбране Црвене заставе, који је подигао обрве због потешкоћа у интеграцији са својим европским системима наоружања.
Си је свратио у Београд после два дана у Француској са председником Емануелом Макроном, пре него што је отишао у Будимпешту да се састане са мађарским премијером Виктором Орбаном – као Вучић, још један трн у оку Запада.
Трговање Русијом за Кину
Сијева посета је практично затворила српску престоницу строгим безбедносним мерама, са више од 6.500 полицајаца стационираних на кључним локацијама дуж руте доласка, дајући кинеском владару помпу и формалност у складу са његовим амбицијама да развија земљу. Истакнутост на Западу.
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195