Пољопривредници позивају на акцију владе јер тешка суша у Србији доводи до ране жетве

Оглашавање

Тешка суша приморава пољопривреднике у Србији да поново почну много раније са жетвом сунцокрета и кукуруза.

Овакви услови погађају регион већ трећу годину заредом и утицај на приносе је огроман, а очекује се да ће производња кукуруза ове године бити три пута мања од уобичајене.

Посебно је погођен северни део Војводине, такозвана „житница Европе”.

Томика Војник из Дхавангута слика суморну слику. „Видите, има много голих“, рекао је он, показујући на стабљике кукуруза „Многи од њих немају класје, или је (веома) мало“.

Суша не само да је успорила раст, већ је донела и штеточине које су додатно оштетиле усеве којих је ионако недостајало.

Недостатак воде је био још један проблем који су фармери размишљали. Многи становници имају своје бунаре, али они остају суви. „У нашим бунарима нема воде“, рекао је Војник, „а наши усеви зависе од милости Божије да пошаље воду са неба“.

Пошто наводњавање није могуће, неки фармери су приморани да позајмљују и изнајмљују делове својих машина или чак своју земљу.

Пољопривредници су рекли да нису могли да испуне своја очекивања јер су усеви били уништени због суше.

Мирослав Матковић из Синдиката пољопривредника Суботице затражио је хитну интервенцију владе. „Ако влада нешто не предузме, сви ћемо бити у невољи“, рекао је он за Еуроневс.

Упркос две године петиције Општини Субодхика да прогласи природну катастрофу због суше, није било одговора. „Десет дана смо стајали на улици“, рекао је Матковић, указујући на фрустрацију и очај пољопривредника.

Суша утиче не само на пољопривредну производњу већ и на политику. Пошто су пољопривредници захтевали већу подршку и акцију, војвођанска регионална влада је саопштила да чини свој део да спречи дезертизацију улагањем у локалне хидролошке системе.

Како се Србија бори са овом еколошком и економском кризом, позив за још снажнијим одговором постаје све гласнији.

Јасно је да ће многи српски пољопривредници бити изгубљени без значајне интервенције путем проглашења ванредних ситуација, финансијске помоћи или улагања у инфраструктуру.