Председник Србије критиковао налог МКС за хапшење Путина

Српски председник је у недељу рекао да би расписивање међународне потернице за руским председником Владимиром Путином имало негативне последице и продужило рат у Украјини.

Међународни кривични суд издао је у петак налог за хапшење руског лидера због оптужби за ратне злочине. МКС га је оптужио да је преузео личну одговорност за отмицу деце из Украјине током потпуне инвазије на руске суседе која је почела пре скоро 13 месеци.

Али српски популистички председник Александар Вучић, који се у прошлости хвалио личним односом са руским лидером, критиковао је одлуку суда.

„Мислим да би издавање налога за хапшење Путина, а да се не улази у правне ствари, имало лоше политичке последице и говори да постоји велико неспремност да се говори о миру (и) примирју у Украјини“, рекао је Вучић новинарима у Београду.

„Моје питање је, сада када сте га оптужили за највећи ратни злочин, с ким ћете разговарати? рекао је Вучић.

„Да ли заиста мислите да можете победити Русију за месец, три месеца или годину дана? Он је додао: „Нема сумње да је циљ оних који су ово урадили да отежају контакт са Путином, тако да свако ко разговара са њим зна да је оптужен за ратне злочине.

Упитан да ли би Путин био ухапшен ако дође у Србију, Вучић је рекао: „То је бесмислено питање јер је јасно да докле год траје сукоб (у Украјини), Путин нема где да иде”.

Иако Србија тражи чланство у ЕУ, она одржава блиске везе са Русијом и једина је европска земља која је одбила да се придружи међународним санкцијама Москви.

Вучић, снажан противник међународних судова за ратне злочине, високи је функционер ултранационалистичке странке чијем је лидеру Војиславу Шешељу и неколицини чланова Међународни суд за ратне злочине судио за злочине почињене током ратова 1990-их.

Крајем 1990-их, током рата на Косову, Вучић је био министар информисања у влади председника Србије Слободана Милошевића, којег су српске трупе оптуживале за разне ратне злочине над сепаратистима косовских Албанаца.

Милошевић је ухапшен у Србији 2001. године под оптужбом за ратне злочине. Умро је на Међународном суду за ратне злочине у Хагу 2006. године, пре него што је могло да се заврши суђење за злочине које су починиле српске трупе током ратова 1990-их на Балкану.