Путовање авганистанске избеглице ка будућности Србије – УНХЦР Србија

Би Драгон Мидик | 12. август 2024

август 2024 ©УНХЦР/Драган Митић Мухамед на послу у фризерском салону у Београду

Мохамед је побегао из Авганистана пре шест година. После неизвесног путовања кроз Пакистан, Иран, Турску, Грчку и Северну Македонију, коначно је стигао у Србију. Убрзо је схватио да тамо може да заживи нови живот. Међутим, први дани нису били лаки.

По доласку у Србију смештен је у центар за азил. И поред тога што је био суочен са непознатом околином и непознавањем српског језика, показао је жељу да учи и стиче нове вештине. Њено интересовање за фризерство почело је у детињству, а своје вештине је додатно усавршавала у Авганистану, Пакистану и Турској.

„У азилантском центру смо имали огледало, чешаљ, маказе и просторију за шишање, а ја сам тамо радила као фризерка. Људи су долазили с неуредном косом, а ја бих им фризирао. Радовало ме је што су свидела ми се фризура коју сам им направио“, каже Мохамед, осмехујући се присећајући се првих неколико месеци у Србији.

Сјајан је осећај када се неко погледа у огледало и свиђа му се фризура коју сам му дао.

Уз помоћ Центра за социјални рад и УНХЦР-а, Агенције УН за избеглице, Мухамед се преселио у Интеграциону кућу Педро Аррупе у Београду, коју води Језуитска служба за избеглице (ЈРС). За годину дана по доласку у Србију кренула је у средњу школу и уписала фризерски програм. Каже да не говори довољно српски и да му је било тешко комуницирати у новој средини.

„Српски је тежак језик, посебно случајеви. Али када покушате да научите и комуницирате са људима који говоре српски, постаје лакше“, каже Мухамед.

Његова одлучност да савлада језик убрзо је довела до нових пријатељстава. Наставници и ученици су га топло прихватили.

„Имао сам велику подршку наставника и других ученика. Нису ме гледали са висине јер сам из друге земље, избеглица или странац. Моји најбољи пријатељи су били из средње школе.

Временом је његов таленат препознат и постао је учесник Обликовање будућности Шема – Шема за талентоване студенте фризера. Током програма, Мухамед је, заједно са својим вршњацима, стекао дубље разумевање заната којим је изабрао да се бави кроз практичан рад, теорију и умрежавање са послодавцима. У радионицама је био вредан и сналажљив. Његов ангажман, редовно похађање и жеђ за знањем довели су до тога да га први добије Реал Могућност запошљавања. Пробни рад је почео месец дана раније у једном фризерском салону у Београду.

„Мухамед брзо учи. На посао долази са осмехом и људи га одлично примају“, каже Владимир, власник салона и Мохамедов ментор.

За скоро четири године у Србији, Мухамед је добио статус избеглице, успешно завршио средњу школу, преселио се у куће ЈРС намењене младима на путу слободе и са 18 година почео да ради у салону.

„Сада се осећам успешним. Говорим српски, имам пријатеље и своју будућност видим у Србији“, каже Мохамед, „Желим да живим свој живот пуним плућима!“

За оне који се могу наћи у сличним животним ситуацијама, Мухамед има неколико савета: „У новом окружењу, треба брзо да науче језик. Затим треба да размисле шта желе да раде. И што је најважније, никада не губите наду.

Поделите на Фејсбуку
Делите на Твитеру