Рат у Југославији: УН осудиле два српска ратна злочинца

УН у Хагу Трибунал за ратне злочине повећао је затворске казне двојици бивших српских официра безбедности.

Јовица Станишић и Франко Симатовић осуђени су за обуку одреда смрти оптужених за етничко чишћење током распада Југославије.

Они ће служити 15 година 2021, уместо 12 година колико им је првобитно додељено.

Коначна пресуда Трибунала о бившој Југославији била је прва која је показала директну везу између српске државе и кампање етничког чишћења.

Господин Станишић, бивши шеф Државне безбедности Србије, и његов заменик Франко Симатовић, виши секретар за обавештајне послове, били су кључни савезници покојног бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Суд је прогласио шпијунске мајсторе кривим за постављање кампова за обуку и распоређивање озлоглашених одреда смрти, паравојних јединица познатих као Црвене беретке.

Као чланови удруженог злочиначког плана за уклањање несрба са територије током Балканских ратова, били су одговорни и за злочине широм Босне и у једном граду у Хрватској.

Након пресуде, Када Ходић, бивша кројачица у Сребреници, чије је тело мужа пронађено у масовној гробници, разговарала је за Би-Би-Си испред Трибунала поред фонтане и говорила о својој вишедеценијској потрази за истином.

„Гледам у ово прелепо плаво небо и ову зграду МКСЈ-а и желим да људи живе у земљи и да не убијају једни друге, сви смо ми само људи“, рекао је он.

Госпођа Хотић – која је изгубила сина и два брата у геноциду – рођена је 1945. године и никада није упознала свог оца, који је погинуо борећи се против нациста у Другом светском рату.

Он је за ББЦ рекао да жали што се његова мајка никада није борила за правду за његовог оца и да се нада да ће пресуда инспирисати друге.

Али, како објашњава др Ива Вукушић, доцент међународне историје на Универзитету у Утрехту, дужина две деценије дугог правног процеса наглашава сложеност доказивања ратних злочина пред међународним судовима и истиче неке од изазова за оне који истражују актуелну руску инвазија. Украјине.

„То шаље поруку да вреди радити на томе, да је вредно документовати, да је вредно истражити, да постоји нада у том погледу и да није све изгубљено“, рекао је он за Би-Би-Си.

Докази прикупљени током ових суђења пружају историјски приказ онога што се догодило током крвавог распада бивше Југославије.

Многи верују да ће то помоћи да се залече ожиљци прошлости и уједине подељене заједнице како би се створила мирна, уједињена будућност.

„Ово је део слагалице који недостаје“, рекао је Ненад Колчевски из Фонда за хуманитарно право.

„Сада се улога Србије не може порећи и она као правоснажна пресуда заокружује наслеђе, а сада је на нама, балканским народима, да то наслеђе понесемо напред, да га искористимо, извучемо поуке. То, овако нешто никада неће дешавати поново.“