Редитељи и глумци позивају Србију да не изручује активисте Белорусији | Белорусија

Десетине европских редитеља, глумаца и других уметника позвале су српске власти да белоруског активисту не изруче назад Белорусији. А Отворено писмо Објављени у понедељак, уметници упозоравају да би Андреј Гњот могао да се суочи са „затвором, мучењем, па чак и смртном казном“ ако се врати у Белорусију.

Книот, филмски редитељ који је одиграо кључну улогу у организовању спортске коалиције за супротстављање ауторитарном режиму Александра Лукашенка, приведен је прошле године по доласку у Србију након што је Белорусија за њим издала налог за хапшење због оптужби за утају пореза од стране Интерпола. Он каже да су оптужбе политичке.

Книот је провео седам месеци у затвору у Београду пре него што је у јуну пуштен у кућни притвор. Српски суд ће у уторак размотрити његову коначну жалбу у том случају, након што је против њега изречено неколико пресуда. Ако жалба не успије, Гњот би могао да буде депортован у било ком тренутку, што је последња шанса да се избегне екстрадиција због вета министра правде земље.

„Познат је по томе што је правио документарне снимке током протеста у Белорусији 2020. и снимао апеле спортиста за слободне и поштене изборе. За те активности га је гонио белоруски ауторитарни режим“, наводе потписници писма, укључујући француског глумца и Европску филмску академију. председник Џулијет Пиноче, руски редитељ Кирил Серебреников, бивши политички затвореник у Русији;

„Српске власти треба да се консултују са међународним организацијама за људска права, које позивају на хитно ослобађање Книот у овом случају, истичући да су оптужбе политички мотивисане“, рекла је награђивана пољска редитељка Агњешка Холанд, која је потписала писмо. „Сада је то питање живота и смрти за овог режисера. Ако буде депортован, Андреј се суочава са мучењем, годинама нехуманих услова или још горе.

Митиа Савелав, бјелоруски глумац са сједиштем у Великој Британији који је организовао писмо, рекао је да нема сумње да ће режим тражити налоге за хапшење у политичким случајевима, прерушеним у економске злочине, и злостављати режим.

Савела је указао на чињеницу да су власти у Минску 2021. године покушале да издају налог за хапшење политичког лидера Светлане Чикануске, која је побегла из земље након сузбијања протеста 2020. године, после Лукашенковог пораза на председничким изборима. .

Интерпол је одбио да то уради, али је открио тактику коју је Лукашенко више пута користио да уђе у траг белоруским демократским активистима“, рекао је Савелав.

„После председничких избора 2020. и Лукашенковог обрачуна са дисидентима, 300.000 до 500.000 Белоруса морало је да побегне из земље на сигурно. Сви смо у опасности да се нађемо у ситуацији као што је Андреова.

У јуну је неколико белоруских спортиста рекло Гардијану да је Книот био активан у организовању покрета незадовољних спортиста. „Андре је одиграо велику улогу. Многи спортисти не разумеју како да организују или праве видео снимке, а он нам је много помогао“, рекла је Алиаксандра Херасиманија, пливачица која је освојила две сребрне медаље на Олимпијским играма у Лондону 2012. и касније осуђена на 12 година затвора.

Знајући да би против њега могао бити покренут кривични поступак, Гниот је 2021. напустио Белорусију и настанио се на Тајланду. Он је ухапшен на београдском аеродрому у октобру када је стигао у Србију да снима ТВ рекламу.

У поруци из Београда, Книот је апеловао на српског министра правде да блокира његово изручење ако суд пресуди против њега, али је рекао да „ништа није осећао“ после дуге судске битке.

„У 10 месеци који су претходили мојој смрти, све моје емоције су изгореле. Борићу се само за истину и правду, за свој живот и за животе других Белоруса, јер нас у диктатури чекају мучење и смрт“, рекао је он.