Редовни економски извештај Западног Балкана бр. 23 (пролеће 2023): Тестирање отпорности [EN/AR/SQ] – Србија

Западни Балкан показује отпорност упркос спором расту и сталном расту цена

Беч, 25. април 2023Економије Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије премашиле су нивое пре пандемије упркос последицама руске инвазије на Украјину, високим ценама енергије и хране, неповољним временским приликама, тешким финансијским условима и значајној неизвесности. , према најновијем редовном економском извештају Западног Балкана објављеном данас.

Изгледи за Западни Балкан су слаби, а очекује се да ће раст БДП-а износити 2,6 одсто у 2023., вођен углавном приватном потрошњом, извозом и јавним инвестицијама за неке земље, наводи се у извештају.

Регион се сада суочава са изазовима у обнављању тампонова како би се припремио за будуће шокове и предузимању реформи на страни понуде како би се поставили темељи за одрживи и зелени раст, наводи се у извештају.

„Западни Балкан је показао изузетну отпорност упркос значајним економским застојима,“ рекао је Ксиаокинг Иу, Директор Светске банке за западни Балкан. „Да би пребродиле олују вишеструких економских шокова, земље могу постићи веће поврате спровођењем реформи за повећање продуктивности у средњем року, као што су убрзање регионалне интеграције, повећање нивоа тржишне конкуренције, привлачење висококвалитетних инвестиција и решавање препрека које ограничавају рад. . Принудно учешће, посебно међу женама.“

Инфлација на Западном Балкану достигла је највиши ниво у две деценије 2022. године, а очекује се да ће притисци на цене порасти почетком 2023. године, наводи се у извештају. У већини земаља Западног Балкана, инфлација потрошачких цена крајем 2022. године, подстакнута повећањем цена енергије и хране, сада показује знаке попуштања, а спољни покретачи сада нестају како се глобални раст успорава. Међутим, инфлаторни притисци и даље остају, због чега је неопходно пооштравање монетарне политике.

Ове високе цене су посебно тешко погодиле домаћинства са ниским приходима, а то је, у комбинацији са слабим економским растом, резултирало веома спорим темпом смањења сиромаштва, упркос неким користима од глобалних програма владе за ублажавање енергетске кризе. Потенцијалне препреке за напредовање укључују ниску екстерну тражњу, која би могла негативно да утиче на зараде од извоза и ограничења дознака, и тесан фискални јаз, који наставља да ограничава подршку домаћинствима, наводи се у извештају.

„Сиромашна домаћинства троше већи део својих прихода на енергију и храну, обе ставке у потрошачкој корпи са вишом инфлацијом.“, рекла је** Сања Маџаревић-Сујстер, виши економиста Светске банке и главни аутор извештаја**. „То значи да је повећање реалних трошкова живота са којима се суочавају сиромашни људи на Западном Балкану веће него што показују званични подаци о инфлацији потрошачких цена. Да би се осмислиле ефикасне политике за заштиту сиромашних и промовисање економског раста, важно је размотрити варијације у стопама инфлације међу различитим типовима домаћинстава..“

Упркос расту запослености, стопа отварања нових радних места у свим земљама Западног Балкана изгубила је снагу у другој половини 2022, наводи се у извештају. Највише је смањена запосленост у пољопривреди и јавној управи, док је успоравање забележено у индустрији и услугама. Стопа запослености достигла је рекордних 47 одсто у септембру 2022, након чега је почела да опада.

Средњорочно гледано, изгледи за Западни Балкан су и даље позитивни, иако су реформе потребне за убрзање зелене транзиције и рјешавање кључних структуралних изазова.

***“**Тренутна енергетска криза наглашава потребу да се убрза зелена транзиција широм Европе, укључујући Западни Балкан.,“ рекао је Ричард Рикард, водећи економиста Светске банке и главни аутор извештаја. „Важна полазна тачка је убрзање преласка на цене угљеника и повећање употребе мера финансирања животне средине које подстичу домаћинства и компаније да се крећу ка ниском интензитету угљеника..“

Једна област улагања са значајним економским повратом за западни Балкан је енергетска ефикасност, додаје се у извештају. Чак и скромна побољшања енергетске ефикасности предузећа могу да обезбеде значајне уштеде у емисијама гасова стаклене баште повезане са енергијом, побољшају профитабилност предузећа, обезбеде велике друштвене користи и помогну у заштити од будућих шокова цена електричне енергије и гаса.

Контакти:

Београд: Цортана Филиповић, гфилиповиц@ворлдбанкгроуп.орг

Приштина: Лундрим Алиу, лалиу1@ворлдбанк.орг

Скопје: Анита Божиновска, абозиновска@ворлдбанк.орг

Сарајево: Јасмина Хаџић, јхадзиц@ворлдбанк.орг

Тирана: Ана Гјокутај, агјокутај@ворлдбанк.орг

Васхингтон: Цхристопхер Валсх, цвалсх@ворлдбанкгроуп.орг