Реформа српских државних предузећа могла би да покрене раст и инвестиције

Ово мишљење је написао директор Светске банке за Србију Никола Понтара, а првобитно је објављен у НИН магазину 30. новембра 2023.

Када је Светска банка објавила своју нову развојну агенду за Србију 2019. године, главна порука је била да би Србија могла да удвостручи приходе по глави становника за деценију ако значајно унапреди своју физичку, људску и институционалну инфраструктуру. Капитал је продубио свој финансијски сектор и побољшао конкуренцију. Четири године касније, годишњи раст Србије је заглављен на 2% до 3%. Анализа наглашава потребу да се смањи утицај владе у привреди реформисањем преосталих великих државних предузећа (СОЕ) и ослобађањем раста приватног сектора.

ЕЦА искуство

Многе владе у Европи и Централној Азији (ЕЦА) нису у стању или не желе да истински реформишу друштвена предузећа која су активна изван традиционалних мрежних индустрија као што су вода, струја или транспорт. Државно власништво и надзор над државним предузећима су, штавише, фрагментирани и слаби, што негативно утиче на способност државе да игра активну улогу заинтересованих страна и побољша учинак и економски утицај свог портфеља у државним предузећима (Слика 1). Искуство из целог региона показује да присуство државних предузећа, посебно ако их приватни сектор сматра приоритетним од стране владе, може озбиљно да смањи приватне инвестиције. Ова ситуација захтева модернизацију и бољу хармонизацију правног и регулаторног оквира који регулише друштвена предузећа; Већа централизација и јачање функције власништва и надзора у државним предузећима; Побољшано финансијско и нефинансијско извештавање од стране државних предузећа и праћење њиховог учинка, заједно са правичном применом политике конкуренције и политике конкурентске неутралности. Ефикасније власништво и надзор над државним предузећима би им омогућило боље предвиђање и управљање финансијским ризицима, док би државним предузећима омогућило да подстакну приватне инвестиције (уместо буџетских трансфера) и да се позабаве потенцијалним нарушавањем конкуренције.

Шта је са Србијом?

У Србији, друштвена предузећа играју важну улогу у привреди на централном и општинском нивоу, где пружају многе услуге као што су даљинско грејање и управљање водом и канализацијом. Они запошљавају скоро 200.000 људи (или 9% регистроване радне снаге), али чине мање од 6% укупног прихода пословног сектора. Поред тога, нека важна државна предузећа – као нпр Електропривреда Србије (ЕПС) и Србијакас – Претрпели су значајне финансијске губитке током енергетске кризе 2021. и 2022. године, са негативним ефектима на јавне финансије. Важно је да се основни фактори који су омогућили да се ови финансијски ризици материјализују и даље решавају. Приоритети укључују јачање управљања ЕПС-ом, потпуни поврат трошкова, повећање инвестиција и побољшање ефикасности, као и стварање тампон у приправности за будуће шокове. Клима која се мења, у комбинацији са средњорочном потребом за декарбонизацијом електроенергетског сектора у Србији, може наставити да представља значајан притисак на компанију.

Свакако, Србија је у последњој деценији остварила значајан напредак. У области железнице и путева, одрживост и конкурентност друштвених предузећа је ојачана дефраншизингом предузећа, променом њихове правне форме, јачањем њихове финансијске одрживости и фокусирањем на оперативне приоритете. Србија је, уз подршку Светске банке, смањила број државних банака са 6 на 2 и смањила ненаплативе кредите у државном власништву са 3,9 милијарди долара на милијарду долара између 2016. и 2022. Нови закон Србије о управљању државним предузећима, усвојен у септембру 2023. године, увео је централизован систем власништва и управљања уграђен у Министарство привреде (осим енергетских компанија), што је важан први корак у побољшању управљања сектором друштвених предузећа. Следећи кораци укључују успостављање јаког мултидисциплинарног тима у оквиру франшизе; Припремити јасну власничку политику и споразуме о учинку; Јачање корпоративног управљања и јачање независности и капацитета одбора и менаџера друштвених предузећа.

Назад на развој

Једноставна симулација сугерише да ако БДП Србије по глави становника расте по стопи од 2,8% годишње (тј. просечан раст српског БДП-а по глави становника у 2010-21), просечан БДП по глави становника ће конвергирати са БДП-ом ЕУ 2074. године. Међутим, просечна стопа раста од 5% омогућиће Србији да затвори овај јаз већ 2043. године! С обзиром на значајну улогу државних предузећа у српској привреди, њихов учинак је важан не само за грађане и јавне финансије, већ и за привредни раст. Наставак реформе преосталих великих државних предузећа и њихово постављање на одрживији финансијски пут смањиће потребу за донацијама из државног буџета, повећати конкуренцију и привући приватне инвестиције и технолошке иновације у кључним секторима за зелену транзицију. Енергетика и транспорт, Србија то може!