Многи нормални људи неће схватити да наука никада није била у стању да рентгенским снимком направи један атом.
Најбољи тренутни синхротронски скенери којима могу управљати је снимање рендгенских зрака—око 10.000 атома—али сигнал који производи један атом је преслаб за конвенционалне детекторе. Досад.
Подвиг је постигнут захваљујући наменски изграђеном синхротронском инструменту у Националној лабораторији Аргонне у Илиноису користећи технику познату као СКС-СТМ (Синхротронска рендгенска скенирајућа тунелска микроскопија).
Истраживачи који стоје иза овог открића кажу да то утире пут за проналажење лекова за велике болести опасне по живот, развој ултрабрзих квантних рачунара и други напредак у материјалима и наукама о животној средини.
Атоми су честице које граде молекуле и границе до којих се било која супстанца може хемијски разложити. У лопти за голф има много лоптица за голф које се могу убацити у земљу.
СКС-СТМ сада може да га скалира до бесконачно малог степена. Тај подвиг је описан као „свети грал“ физике и дугогодишњи сан професора ОСУ Сав Ваи Хла, главног аутора рада који објашњава откриће.
„Атоми се могу рутински снимати помоћу микроскопа за скенирање сонде — али без рендгенских зрака, не може се рећи од чега су направљени“, објаснио је др Хла. Сада можемо тачно да откријемо тип одређеног атома, један по један атом, и можемо истовремено да меримо његово хемијско стање. Ово откриће ће променити свет.“
Од свог открића од стране Рентгена 1895. године, рендгенски зраци су коришћени у десетинама апликација и поља, од медицинских прегледа до безбедносних провера на аеродромима.
Друга велика открића: Нови уређај за имплантацију мозга могао би да врати функцију парализованим удовима
НАСА-ин Марс ровер Цуриосити опремљен је рендгенском машином за испитивање стена.
Важна употреба рендгенских зрака у науци је одређивање врсте материјала у узорку. Током година, количина материјала у узорку потребног за детекцију рендгенских зрака је знатно смањена захваљујући развоју синхротронских рендгенских зрака.
СКС-СТМ сакупља побуђене електроне, честице на спољној површини атома које се крећу око протона и неутрона унутар, а спектар произведен на овај начин је попут отиска прста који омогућава прецизно откривање атома.
Још вести из физике: Математичари открили неухватљив ‘Ајнштајнов’ облик: ‘Чудо које ремети систем’
„Коришћена техника и концепт приказан у овој студији, отворили су нове хоризонте у науци о рендгенским зрацима и студијама наноразмера“, рекао је први аутор Тулулоп Мицхаел Ајаи, студент докторских студија у држави Охајо.
„Штавише, коришћење рендгенских зрака за откривање и карактеризацију појединачних атома могло би да револуционише истраживање и генерише нове технологије у областима као што су квантитативне информације и детекција елемената у траговима у еколошким и медицинским истраживањима, да споменемо само неке.
„Ово достигнуће такође отвара пут за напредне уређаје у науци о материјалима.“
Поделите овај интригантни свети грал физике са својим пријатељима научницима…
„Љубитељ пива. Предан научник поп културе. Нинџа кафе. Зли љубитељ зомбија. Организатор.“
More Stories
Када ће астронаути лансирати?
Према фосилима, праисторијску морску краву појели су крокодил и ајкула
Федерална управа за ваздухопловство захтева истрагу о неуспешном слетању ракете Фалцон 9 компаније СпацеКс