Република Србија: План адаптације на климатске промене 2023-2030 – Србија

Увод

Климатске промене, које су најмање десет пута брже него икада раније у историји Земље, повећале су штете и губитке, угрозиле животе људи и пореметиле функционисање природних система широм света и Републике Србије.

Процене показују да се Република Србија загрева интензивније и брже од светског просека. Док је забележен пораст просечне глобалне температуре 1,1 °Ц, Србија је већ 1,8 °Ц, а лети 2,6 °Ц. Истовремено, од 2000. године, Република Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских појава, које су проузроковале значајне материјалне и финансијске губитке, као и губитак људских живота. Укупна минимална материјална штета узрокована екстремним климатским и временским појавама у периоду 2000-2020. износи 6,8 милијарди евра (1). Климатске промене и екстремни временски догађаји проузроковали су више од 70% штете због суше и високих температура. Други велики узрок значајних губитака су поплаве. Стога је у заједничком интересу Републике Србије доношење и спровођење Плана адаптације на климатске промене 2023-2030 (у даљем тексту: План).

Климатски ризици ће се у будућности повећавати учесталошћу и интензитетом, са јасним трендом промена до средине 21. века, након чега ће промене зависити од успеха мера за ублажавање климатских промена зацртаних у Париском споразуму. , који је потписала и ратификовала Република Србија. Повећавају се климатски хазарди који изазивају највеће штете и губитке у Републици Србији и њихов интензитет и учесталост: топлотни таласи, екстремне падавине и суше. Друге климатске опасности узроковане климатским променама и које настају у зависности од регионалних карактеристика: поплаве, клизишта, одрони камења, пожари итд. Утицај климатских промена је погоршан загађењем ваздуха, воде и земљишта. Начин на који климатске промене утичу на територију Републике Србије појачава проблеме изазване загађењем.

Природни и друштвени системи, укључујући економије и стилове живота, не могу се прилагодити брзим климатским промјенама без посебног планирања и интервенција у процесима који спроводе активности везане за смањење ризика од катастрофа, производњу хране, заштиту шумских и других екосистема и изградњу инфраструктуре. и рехабилитацију, производњу енергије, јавно здравство итд.

Процес прилагођавања климатским променама се односи на спровођење мера којима се обезбеђује најмањи утицај климатских промена на људе, инфраструктуру, привреду и животну средину, укључујући природне ресурсе. Ове активности не би требало да доприносе нето емисији гасова стаклене баште.

План обезбеђује да се мере прилагођавања климатским променама спроводе на „паметан“ и „системски“ начин, што значи да се ослања на постојеће знање и обезбеђује будућу примену научно заснованих решења. Будуће планирање у контексту климатских промена.

Стога, пројекат има за циљ да обезбеди вештине за побољшање благовременог јавног ширења информација о временским и климатским условима и климатским опасностима како би се повећала спремност појединаца, предузетника и послодаваца. Истовремено, програм помаже да се имплементирају најхитније идентификоване мере адаптације како би се спречила многа повећања штета и губитака услед утицаја климатских промена. Планом се обезбеђује спровођење интервенција које се односе на директну заштиту од климатских ризика чији се утицаји не могу ублажити, као и спровођење акција за покретање и одржавање процеса адаптације на одржив начин у будућности. Омогућава брзо укључивање нових научних открића у процес прилагођавања.

Глобално искуство у развоју политике прилагођавања климатским променама и других међусекторских политика сугерише два могућа приступа:
1) припрема посебних прописа и/или стратешких докумената којима се регулише одређено питање/област;
2) Укључивање специфичних питања/области у секторско законодавство и политике.

Искуство Овај други приступ је практичнији и обезбеђује ефикаснију примену. Поред тога, искуство показује да велики број политика, програма и активности не укључује сценарије климатских промена и заснива своје циљеве на климатским трендовима (прошле промене) које не смањују природне катастрофе и климатски ризик. Опасности и ризици. Ово се односи и на Србију и представља проблем који треба решити кроз подизање свести и јачање капацитета.

Пројекат пружа информације о климатским променама и њиховим утицајима чак и након периода имплементације пројекта, и идентификује потребе за даљим развојем вишедимензионалног процеса адаптације и празнине у знању и информацијама потребним за одрживији развој у условима климатских промена. Прилог 1, штампан уз овај пројекат и саставни део пројекта (у даљем тексту: Прилог 1), представља допринос процени климатских промена Републике Србије. Прилог 2, који је одштампан уз овај план и чини саставни део плана (у даљем тексту: Прилог 2), даје допринос процени утицаја климатских промена за пољопривредни сектор. Прилог 3, који је одштампан уз овај план и чини саставни део плана (у даљем тексту: Прилог 3), даје допринос процени утицаја на климатске промене за шуме и шумарство. Додатак 4, одштампан уз овај план и који чини саставни део плана (у даљем тексту: Прилог 4), даје процену утицаја мера (овај технички додатак није укључен у енглеску верзију).

Акционим планом за спровођење Плана адаптације на климатске промене 2023-2030 (у даљем тексту: Акциони план), штампаним уз овај план и саставни део плана, утврђују се мере за спровођење активности и достигнућа. Циљеви дефинисани планом. Први акциони план важи три године (2024-2026).

(1) хттпс://унфццц.инт/ситес/дефаулт/филес/НДЦ/2022-08/НДЦ%20Финал_Сербиа%20енглисх.пдф