Сијева посета Мађарској и Србији доноси нове кинеске инвестиције и продубљивање веза на врата Европе

Када је кинески председник Си Ђинпинг посетио Мађарску прошле недеље, стигао је на једно од ретких места у Европској унији где се његова земља сматра незаменљивим савезником, а не ривалом. До тренутка када је отишао у петак, он је обезбедио послове који ће обезбедити плодно тло за планове кинеске економске експанзије у Европи.

Након састанка са националистичким премијером Виктором Орбаном у четвртак, лидери су се обратили малој групи одабраних медија у главном граду Мађарске, Будимпешти, најављујући стварање „партнерства за све временске прилике“ које би започело нову еру економске сарадње.

Док већина земаља ЕУ покушава да „извуче“ своје економије од претњи које представља Кина, Мађарска иде другим путем, привлачећи велике кинеске инвестиције за које друга по величини светска економија верује да су од суштинског значаја за будућност Европе.

Иако Си и Орбан након састанка нису објавили конкретне споразуме, министар спољних послова Петер Сијарто је касније у видео снимку рекао да је постигнут договор о заједничкој мађарско-кинеској железничкој обилазници и брзој железничкој вези око Будимпеште. Главни град и његов међународни аеродром.

Орбан је рекао да су се две земље сложиле да прошире своју сарадњу на „пун спектар“ сектора нуклеарне енергије, а постигнути су и споразуми о томе да Мађарска помогне Кини да изгради своју мрежу станица за пуњење електричних возила и изгради нафтовод између Мађарске и Мађарске. Србија.

Жужана Вег, програмска асистенткиња у Немачком Маршал фонду и гостујући сарадник у Европском савету за спољне односе, рекла је да су договори „јасан сигнал да Кина види Мађарску као важног и поузданог партнера у ЕУ“. Пооштравање политике ризика.

Сијева посета, написао је Вег у саопштењу, показала је да је мађарска влада „индиферентна према забринутостима својих савезника и да ће наставити да јача своје билатералне везе са Кином како би се повољно позиционирала у ономе што види као мултилатерални свет у развоју“.

Сличну стратегију следи и Србија, јужни сусед Мађарске, који је кинеским компанијама понудио огромне могућности да искористе своје природне ресурсе и реализују велике инфраструктурне пројекте.

Попут Орбана, председник Србије Александар Вучић створио је облик ауторитарног управљања који избегава плурализам који се цени у традиционалнијим западним демократијама — привлачење обе земље у Кину јер нетранспарентни директни договори помажу у отклањању бирократије.

Када је Си посетио Србију прошле недеље, он и Вучић су потписали споразум о стварању „заједничке будућности“, чиме је та балканска земља постала прва земља у Европи која је усагласила такав документ са Пекингом.

Вук Вуксановић, виши истраживач у Београдском центру за безбедносну политику, рекао је да Сијево интересовање за Србију одражава његову стратегију привлачења земаља које су мање посвећене економској и политичкој заједници коју предводе САД.

Сијев договор о „заједничкој будућности“ са Београдом, рекао је Вуксановић, „промовише кинеско гледиште о међународном поретку, да је Кина толико моћна да западне силе, пре свега Сједињене Државе, немају способност да диктирају дневни ред. Други“.

Кина је у Србију уложила милијарде долара у инвестиције и кредите, посебно у рударство и инфраструктуру. Две земље потписале су споразум о стратешком партнерству 2016. године и споразум о слободној трговини прошле године.

Иако Србија формално жели да се придружи Европској унији од 27 земаља, она се постепено удаљава од тог пута, а неки њени споразуми са Кином нису у складу са правилима за чланство.

Вучић је пријатељски настројен са руским председником Владимиром Путином и осудио је свеобухватну инвазију Русије на Украјину, али је одбио да се придружи међународним санкцијама Москви.

Третман Србије и Мађарске на црвеном тепиху забринуо је неке од њихових западних партнера, који упад Кине виде као економски и безбедносни ризик. Према речима Габријела Ескобара, америчког амбасадора на Западном Балкану, Си је изабрао да посети суседе јер су „отворени за оспоравање јединства евроатлантске заједнице“.

„Упозоравамо све наше савезнике и наше саговорнике да буду опрезни у погледу кинеске агенде у Европи“, рекао је Ескобар прошле недеље.

Мађарска је у фебруару следила пример Србије закључивши безбедносни споразум са Пекингом који би омогућио кинеским припадницима полиције да помогну својим мађарским колегама у полицијским операцијама у Мађарској.

Влада је саопштила да ће власти обезбедити јавну безбедност међу кинеским туристима и члановима велике мађарске кинеске дијаспоре. Али критичари кажу да би званичници могли да се користе као продужетак Сијеве једнопартијске државе за вршење контроле над кинеским друштвом.

Пошто је Орбан продубљивао везе са Пекингом, он је био укључен у продужени сукоб са Европском унијом. Милијарде структурних фондова замрзнуте су у Будимпешти због забринутости да је запленио демократске институције и злоупотребио средства блока.

Тај новац не показује знаке да ће ускоро стићи, а додатни кинески аванси Мађарске показују да њена влада „не предвиђа могућност финансирања таквих стратешких инфраструктурних пројеката из фондова ЕУ“.

Иако би прилив кинеског капитала могао да буде благодат за економију Мађарске, поседовање производних база на територији ЕУ помаже Пекингу да избегне скупе царине и све више протекционистичку политику Европе.

Мађарска је у децембру објавила да ће кинески БИД, један од највећих светских произвођача електричних возила, отворити своју прву европску фабрику за производњу електричних возила на југу земље, и позвала је велика директна улагања у производњу батерија за електрична возила.

Такве инвестиције ће одржати конкурентност Мађарске у будућности где год да долазе, рекао је Орбан у четвртак.

„Идеја која покреће Мађаре је да желимо да победимо 21. век, а не да га изгубимо“, рекао је он.

___

Јована Гец је допринела овом извештају из Београда, Србија.