Шимпанзе деле ‘брзи’ стил разговора са људима

Професор Хопитер, који проучава комуникацију примата, објаснио је да је ова брза промена говора обележје људског разговора. „Сви ми узимамо око 200 милисекунди између окрета и показујемо неке занимљиве мале културолошке разлике. Неке културе причају брзо“, додао је он.

Милисекунда је хиљадити део секунде.

Лингвистичка студија из 2009. мерила је време ових разлика — показујући да је говорницима јапанског језика у просеку требало седам милисекунди да одговоре, док је говорницима данског требало око 470 милисекунди да интервенишу.

Испитујући хиљаде случајева међусобне комуникације дивљих шимпанзи, професорка Хубитер и њене колеге су успеле да одреде време разговора између животиња.

„Невероватно је видети колико су блиски временски моменти између шимпанзи и људи“, рекла је она.

Шимпанзе су имале шири распон времена разговора. „Кашњења су се кретала од прекида предајника 1.600 милисекунди пре него што је прекинуо аудио сигнал, до 8.600 милисекунди да одговори“, објаснио је професор Хобаитер.

„То може бити зато што су шимпанзе биле у природном окружењу и стога су биле у стању да изразе шири спектар понашања – понекад прекидајући једни друге, а други пут им је потребно много времена да одговоре.

Као део истраживања о еволуционом пореклу комуникације, истраживачи су провели деценије посматрајући и бележећи понашање пет заједница дивљих шимпанзи у шумама Уганде и Танзаније.

Снимили су и превели преко 8.000 сигнала са више од 250 појединачних животиња.

Водећи истраживач др Гал Бадеихи, такође са Универзитета Сент Ендруз, објаснио је да су гестови омогућили шимпанзама да избегну сукобе и да се међусобно координирају.

„Дакле, једна шимпанза може сигнализирати другој да жели храну, а друга јој може понудити храну, или ако се осећа мање великодушно, може одговорити сигнализирањем да оде.

„Можда ће се договорити о томе како или где да се брину о љубимцу. То је сјајно, и то се ради разменом неколико кратких гестова.“

Он је рекао да ће нам будуће студије које се баве комуникацијом између других врста примата који су нам удаљени, дати потпунију еволуциону слику о томе зашто усвајамо тако брз разговор.

„Ово би био одличан начин да се разуме када и зашто су се наша правила за разговор развила“, рекао је он.