Србија, 20 година након што је снајперски метак убио Јорана Диндића

Изражавајући саучешће Влади Србије и породици Ђинђић, Тонино Пицула, тадашњи министар спољних послова Хрватске и коаутор овог извештаја, истакао је наду да ће преовладати снажан капацитет Србије за демократске реформе. „Напредак остварен у региону протеклих година, захваљујући Зорану Ђинђићу, не може се зауставити нити преокренути“, рекао је он. То је била нада многих.

Дан након атентата, на пленарној седници Европског парламента у Стразбуру изражен је дубок шок и осуда због убиства.

Ђинђић, лидер Демократске странке, био је истакнута опозициона личност у време катастрофалног режима Слободана Милошевића, оптуженог за ратне злочине. Након што је овај други свргнут, Ђинђић је 2001. постао премијер.

Борио се за продемократске реформе и интеграцију Србије у Европску унију. Био је симбол наде у бољу будућност Србије као кључног фактора стабилности на Западном Балкану. Његово убиство је, дакле, било брутални напад на демократске и европске аспирације Србије и на напоре да се стабилизује и помири регион настао ратовима у бившој Југославији.

Ђинђић је био реформатор и умро је зато што његова земља није била спремна за демократске и друштвене промене. Његова смрт је била велика политичка трагедија, али и прилика да Србија размисли о себи и надограђује своје наслеђе.

Дакле, још трагичније од његовог убиства, Србија није могла да искористи ову прилику и да се ослободи деструктивне идеологије која је донела разорне ратове у региону. Уместо тога, створила је ситуацију замрзнутих сукоба у Босни и Херцеговини и на Косову.

После Ђинђићеве смрти, ситуација у земљи почела је да се погоршава. Двадесет година касније, Србија изгледа ближа Русији и Кини него ЕУ. Актуелни председник Србије Александар Вучић био је министар информисања у Милошевићевом режиму. Од тада је остао упамћен по увођењу ограничења против новинара, посебно током рата на Косову.

Под његовим председништвом, демократске тежње су често осујећене ауторитарним тенденцијама које имају за циљ потпуну контролу над политичким процесом и свим медијима.

Међутим, после две изгубљене деценије, Србија још увек има шансу да се придружи својим социјалдемократским снагама и обезбеди да реформски премијер не одустане од живота. Србија и даље може да постане важан фактор стабилности у региону, релевантан играч у Европи и чланица Европске уније у будућности.

Виллие Брандт

Ово ће бити наша порука током пленарне седнице Европског парламента у Стразбуру у четвртак (16. марта), када ћемо се окупити да обележимо атентат на Ђинђића у оквиру С&Д-ове радне групе Вилли Бранд за јачање односа са социјалдемократама на Западу. Балкана и источних земаља. Комшилук.

Први демократски изабрани премијер Србије био је свестан да у српском друштву неће бити просперитета и модернизације без суочавања и обрачуна са Милошевићевим наслеђем ратних злочина. Није изненађујуће да се Ђинђића често пореде са бившим немачким канцеларом Вилијем Брантом, који је добио Нобелову награду за мир за напоре да ојача сарадњу у западној Европи и постигне помирење између Западне Немачке и источноевропских земаља.

Како је Брандова мисија била да ослободи Немачку терета нацистичке идеологије, Ђинђићева мисија је била да преусмери Србију од погубне приче о Милошевићу ка демократској и просперитетној европској будућности.

У духу дела и речи ова два велика државника, Бранта и Ђинђића, морамо да наставимо да верујемо да је боља будућност Србије могућа и да покушамо да остваримо визију покојног премијера своје земље дубоко укорењену у европску Унија. .

То би била најбоља гаранција трајног мира у региону, што се у садашњим ратним временима у Европи показало важнијим него икада.