Србија ће дати зелено светло руднику литијума Рио Тинто

Бесплатно отворите Едитор’с Дигест

Уредница ФТ Роула Кхалаф бира своје омиљене приче у овом недељном билтену.

Србија се спрема да да зелено светло компанији Рио Тинто за изградњу највећег рудника литијума у ​​Европи, две године након што је зауставила пројекат у Београду, отварајући пут за значајан подстицај индустрији електричних возила на континенту.

Чини се да „нове гаранције“ председника Александра Вучића, англо-аустралијског рудара и Европске уније решавају забринутост Србије око тога да ли ће на локацији у Задру на западу земље бити испуњени захтевани еколошки стандарди.

У интервјуу за Фајненшел тајмс, Вучић је рекао и да се нада да ће од лидера ЕУ обезбедити неопходне обавезе за сродне инвестиције у Србији, као што су производња батерија и производња електричних возила.

Вучић је рекао да очекује да ће пословни и политички лидери доћи у Београд следећег месеца на званичну најаву пројекта све док се испуне његови захтеви за „пуни ланац вредности и одговарајућу заштиту животне средине“.

„Ако обезбедимо све, [the mine] „Могуће отворити 2028. године“, рекао је он, додајући да је планирано да се производи 58.000 тона литијума годишње – „око 17 одсто производње електричних возила у Европи – за отприлике 1,1 милион аутомобила“.

Он је додао: „Верујем да ће ово бити прекретница за Србију и цео регион.

Влада је одузела дозволе Рио Тинту у јануару 2022. након протеста које су предводиле еколошке групе забринуте због загађења воде, расељавања становника и штете на подручју након затварања рудника, блокирајући аутопутеве и мостове широм Србије.

Долазе у тренутку када се Вучић, који је постао премијер 2014. а председник три године касније, суочава са изборима и унутрашњим политичким притисцима. Али после општинских избора 2. јуна, на којима је већину победила Вучићева владајућа странка СНС, влада верује да је јасно да се настави са пројектом.

Планирано оживљавање споразума са Рио Тинтом и укључивање Европске уније западни званичници виде као важан сигнал геополитичког престројавања Србије у тренутку када је економски и политички фаворизују Кина, Русија и заливске државе.

Србија је кандидат за ЕУ ​​више од једне деценије, али се процес придруживања споро одвијао усред забринутости у Бриселу око питања као што су владавина права и корупција. Београд се хвата у коштац са Европском унијом због статуса своје бивше покрајине Косово и једна је од две европске земље које нису увеле санкције Русији због инвазије Москве на Украјину.

Званичници ЕУ су „мислили да ћемо попустити [the mine] Кинезима“, рекао је Вучић. „Ми то не желимо, јер смо обећали да ћемо се бавити ЕУ“.

Вучић је инсистирао да је Србија посвећена придруживању том кампу, рекавши да су неке европске земље покушале да поткопају задарски споразум. „Они су чак учествовали у организовању протеста овде… Питао сам се зашто то раде? Све ће изгубити, Кинези ће узети. [their place].“

Европа тренутно нема домаћу производњу литијума, а Задар ће производити довољно да задовољи 13 одсто предвиђене потражње на континенту до 2030. године, према компанији за истраживање робе ФастМаркетс.

Задар има висококвалитетни литијум и налазишта рудника су велика у поређењу са осталима у свету, рекао је Мартин Бејкер, виши аналитичар у ФастМаркетсу.

Синиша Мали, министар финансија Србије, рекао је да ће пројекат дати велики подстицај српској привреди, додајући 10 до 12 милијарди евра годишњем БДП-у, што би 2022. износило 64 милијарде евра. Он је напоменуо да Србија планира да забрани извоз литијума. Земља је желела да „изгради комплетан ланац вредности“.

Београд је увек подржавао рударство, све док испуњава строге еколошке стандарде, рекао је Мали. Његово отказивање је била „политичка одлука“ да се избегну немири уочи избора.

Саво Манојловић, копредсједавајући еколошке групе Го Цханге, која је предводила протесте крајем 2021. године, рекао је да демонстранти неће одустати ако се споразум оживи. „Организоваћемо се да заштитимо наше еколошке стандарде и уставна права“, рекао је он.

Цхад Блевитт, генерални директор Рио Тинта за пројекат Задар, рекао је да је, како се договор погоршавао, Рио Тинто одржао 125 састанака са локалном заједницом како би добио подршку јавности.

Рудар је у четвртак објавио нацрт процене животне средине који је укључивао процене потенцијалних утицаја на воду, ваздух и тло, за које је рекао да су „веома транспарентни“ у раду локације.

Рио Тинто је саопштио да поздравља „јавни дијалог заснован на чињеницама“ и нацрт процене указује да би пројекат „могао да се развије безбедно и да буде у складу са највишим стандардима животне средине Србије и ЕУ“.