Србија мора да уведе систем за праћење, извештавање и верификацију емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2026. године, у складу са својим обавезама из Париског споразума и у припреми за увођење пореза на ограничење угљеника у ЕУ. Исте године одређен је рок да се обезбеди да најмање 25% капиталних инвестиција буде опредељено за зелене и климатске пројекте.
Увођење мониторинга, извештавања и верификације (МРВ) емисија и обавезног учешћа зелених и климатски прихватљивих капиталних издатака део су два пројекта која су покренуле Влада Србије и Светска банка у оквиру уговора о зајму.
Одбор међународних финансијских институција одобрио је мјеру политике развоја зелене транзиције од 149,9 милиона еура и меру зелене транзиције од 69 милиона еура за побољшање управљања јавним финансијама.
Под условима зајма од 149,9 милиона евра, влада се обавезала да ће предузети неколико мера политике
Овај фонд ће бити повезан са сопственим средствима владе. Уместо да финансирају специфичне мере, активности утичу на укупни правац јавне потрошње и озелењавање сопствене потрошње владе, изјавила је Банка Балкан за Греен Енерги Невс.
Активност политике развоја зелене транзиције је финансирање буџетске подршке које није предвиђено за било какве посебне расходе. Влада се обавезује да ће предузети неколико мера политике, а затим се средства расподељују истовремено, објашњава Светска банка.
У оквиру пакета од 69 милиона евра, исплате ће бити поступне по завршетку конкретних акција
Како је тамо наведено ДокументОвај потез ће подржати владу у реформама, укључујући промовисање инвестиција у обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност и обезбеђивање финансијске одрживости Електропривреде Србије (ЕПС), уз заштиту најугроженијих потрошача.
Што се тиче други планИсплате кроз индикаторе ће се постепено уводити како се одређене радње заврше.
Има за циљ да помогне у испуњавању циљева Програма реформе управљања јавним финансијама и Зелене агенде 2021-2030.
МРВ систем ће бити оперативан до 2026. године
Једна од акција Програма за одлучивање је МРВ систем за емисије из фиксних инсталација. До 2020. године Министарство заштите животне средине треба да припреми национални инвентар емисија који укључује компаније и емисионе објекте.
Србија је усвојила Закон о климатским променама 2021. године, а конкретни МРВ правилници биће усвојени до марта 2023. године, наводи се у документу.
Систем треба да има 160-200 инсталација
Систем обично укључује електране, рафинерије нафте, коксаре и челичане, као и државне и приватне инсталације у металима, цементу, керамици, стаклу, целулози и папиру.
Процењује се да постоји 160-200 инсталација које треба да прате емисије, а група чини између 58 и 62 одсто укупне емисије гасова стаклене баште у Србији, или око 46 милиона тона годишње, на основу података из 2019. године, наводи се у документу.
Како наводе из банке, будући МРВ систем је важан део обавеза Србије у оквиру Зелене агенде. Речено је да је неопходно поштовати одредбе Париског споразума и надолазећег Механизма прилагођавања угљеничних граница ЕУ, или ЦБАМ.
Према ЦБАМ-у, извозници одређене робе у ЕУ морају платити угљеник који се користи у производњи осим ако не могу доказати да су већ платили цијену угљеника или да су на њу опорезовани. У пракси, ако Србија не почне да опорезује емисије, ризикује да свој извоз учини неконкурентнијим, па је МРВ систем неопходан предуслов, каже се у документу.
До 2030. године потребне су инвестиције од 8 милијарди евра
Србија тренутно не прати и не извештава систематски удео зелених јавних инвестиција, тако да удео зелених и климатски прихватљивих капиталних издатака мора да достигне најмање 25 одсто до 2026. године.
За свако повећање од пет процентних поена Србија ће добити 1,2 милиона евра, саопштила је банка.
Инвестиције потребне за наставак зелене транзиције Србије процењују се на најмање 8 милијарди евра у 2030. години, односно на милијарду евра годишње, у поређењу са укупним јавним инвестиционим расходима од 2,3 милијарде евра у 2020. години, напомињу у банци и додају да је Србија покренула различите пројекте, укључујући и отпадне воде. Третман, енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије.
Кључни елемент, каже се у документу, биће давање приоритета јавним инвестицијама које се посебно баве најхитнијим проблемима загађења.
Прегледи поста: 2
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195