Након што је током протекле деценије марљиво радила на бољој заштити својих становника од опасних хемикалија и отпада, Влада Србије је сада на брзом путу ка остварењу овог циља.
Финансиран од стране Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) за хемикалије и управљање отпадом, земља креће у трогодишњи програм за решавање најхитнијих проблема приступа потрошача опасним материјама. Успех ове иницијативе је од кључног значаја за државу југоисточне Европе да испуни своје тренутне обавезе према Базелској, Ротердамској и Стокхолмској конвенцији.
Земља без излаза на море у срцу Балкана, Србија је дом за 6,7 милиона људи. Већина људи живи у урбаним срединама.[1] Очекује се да ће се у наредним годинама све више људи преселити у српске градове у потрази за бољим приликама. Иако би ово била благодат за економију, могло би да погорша ионако неадекватне капацитете земље за управљање домаћим, индустријским и опасним хемикалијама и отпадом.
Упркос досадашњим напорима, Србија се и даље бори са многим проблемима загађења ваздуха, воде и земљишта. Концентрације загађивача ваздуха, посебно честица, у градовима Србије премашују нивое препоручене у смерницама за квалитет ваздуха Светске здравствене организације.[2] Исто тако, загађење воде са индустријских депонија има негативан утицај на главну реку у земљи, Дунав, и њену примарну притоку Саву.[3] У међувремену, студија српског Министарства заштите животне средине (МЕП) показала је да је 80 одсто од 2,9 милиона тона комуналног отпада у 2020. завршило на нехигијенским депонијама.[4]
Влада Србије, на челу са посланицима ЕП и пажљиво одабраном националном експертском групом (НЕТ), испитаће ова питања и наћи решења. Као први корак, МЕП/НЕТ ће ојачати оквир политике и капацитет Србије за спровођење програма управљања хемикалијама и отпадом. Као део ове иницијативе, биће ревидиран Национални профил управљања хемикалијама (НЦМП).
Овај документ представља анализу правних, институционалних, административних и техничких капацитета земље за управљање хемикалијама. Радећи са заинтересованим странама у оквиру других државних органа власти, индустрије, академске заједнице и невладиних организација, МЕП/НЕТ ће идентификовати изазове и недостатке у свом тренутном НЦМП-у. На пример, ажурирани НЦМП може да садржи амандмане за спровођење ограничења или забране производа који садрже наночестице или микропластику.
Поред НЦМП-а, програм подржава креирање националног инвентара потрошачких производа који садрже наночестице и микропластику. То укључује производе за личну негу, боје, детерџенте, абразиве и пољопривредне хемикалије које потрошачи обично и нажалост купују.
И Национални инвентар и НЦМП ће се удружити да едукују и усмеравају све заинтересоване стране које раде у области хемикалија и управљања отпадом. Кључне групе до којих треба доћи и обучити су произвођачи, увозници и дистрибутери пластике и других производа који негативно утичу на јавно здравље и здравље животне средине. Тиме што ће ове заинтересоване стране у индустрији постати део решења, МЕП/НЕТ очекује да ће значајно смањити изложеност потрошача опасним материјалима.
Наравно, јавност је такође важна група коју треба допрети. Већина Срба није свесна опасности коју представљају опасне хемикалије и отпад по њих и њихове комшије. Кроз догађаје за подизање свести, радионице и штампане материјале, Срби свих узраста ће научити о питањима управљања отпадом и хемикалијама у својој земљи и шта могу да ураде да свој ваздух, воду и земљиште учине безбеднијим. Они ће бити наоружани алатима да се заштите.
На пример, као што МЕП већ зна, жене, укључујући и труднице, су потрошачи и потрошачи свакодневних производа направљених од опасних материјала, укључујући играчке. Због тога ће МЕП обавестити ове групе о комерцијално доступним апликацијама за мобилне телефоне које идентификују небезбедне производе скенирањем бар кодова.
Иако је програм већ разноврстан, МЕП/НЕТ ће наставити да тражи више начина да га учини ефикаснијим. Након имплементације, он би послужио као катализатор за постизање значајне и дугорочне промене у способности Србије да управља опасним хемикалијама и отпадом.
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195