Према подацима Завода за статистику Србије (РЗС), Србија је задржала улогу водећег извозника трешања у Европи, са приходима од скоро 59 милиона евра од извоза 42.600 тона трешања у прошлој години. Највећи део овог извоза је у земље ЕУ, углавном Аустрију, Италију, Мађарску, Немачку и са додатним тржиштима укључујући Хрватску, Босну и Херцеговину и Русију. Према агроберицхтенбуитенланд, динамика извоза показује поделу између свежих и смрзнутих трешања, са 3.321 тоном свеже трешње произведено је 7,6 милиона евра, док је 32.543 тоне смрзнуте трешње остварило приход од 45,1 милион евра. Насупрот томе, увоз трешања износио је 2.017 тона, у вредности од 2,9 милиона евра, углавном из Немачке, Северне Македоније, Румуније и Руске Федерације.
Следећи овај тренд, Србија је у првом кварталу текуће године извезла 11.504 тоне трешања у вредности од 17,8 милиона евра. Главни увозници смрзнутих трешања у овом периоду били су Русија, Немачка и Француска. Наиме, свих 40 тона свежих трешања извезених у овом периоду послато је у Немачку. Годишња производња трешања у Србији процењује се на 90.000 тона на 17.000 хектара, а значајан допринос овој производњи има и регион Таплика.
Међутим, пољопривредни сектор, укључујући производњу трешања, све је више погођен климатским променама, при чему Србија од почетка века доживљава велике суше и екстремне падавине. Ови климатски изазови довели су до економских губитака од више од 6 милијарди евра, утичући на пољопривреду, водне ресурсе и јавно здравље смањујући приносе усева, повећавајући ризик од шумских пожара и узрокујући недостатак воде и деградацију земљишта.
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195