Србија на аукцији најмање 400 МВ ветра, соларне енергије – ПВ Магазине Интернатионал

29. фебруара 2024. годинеМарија Маиш

Србија се, након инаугуралне аукције обновљиве енергије прошле године, спрема да ове године покрене нову рунду набавки јер настоји да издвоји премије за најмање 1 гигават енергије ветра и 300 мегавата соларне енергије.

Министар рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је на Инвестиционом самиту ЕБРД за западни Балкан у Лондону ове недеље да ће Србија до 2024. године понудити најмање 400 МВ енергије ветра и сунца.

„Трогодишњим аукцијским планом за 2023-25, који смо усвојили прошле године, биће набављено најмање 1.300 МВ нових капацитета обновљиве енергије кроз приватне инвестиције и аукцијске и тржишне премије“, рекао је он. „У нашем првом трогодишњем плану фокусирали смо се на велике инвестиције, јер једино тако можемо брзо напредовати у процесу енергетске транзиције.

На првој аукцији обновљиве енергије Србија је тражила да издвоји 50 МВ соларне и 400 МВ енергије ветра. Набавка је привукла 16 предлога пројеката са капацитетом од 816 МВ.

Влада је прошлог августа саопштила да је најнижа понуда за пројекте ветра била 0,06448 евра (0,070 долара)/кВх, док је најнижа понуда за ПВ достигла 0,08865 евра/кВх. Максималне цене су 0,0105 €/кВх и 0,090 €/кВх. Одабрани програмери ће добити 15-годишњи уговор за разлику (Цдф).

Обраћајући се на самиту ове недеље, министар енергетике је истакао да је улагање у обновљиве изворе једнако важно као и стабилност снабдевања. Србија је прошле године увела измену Закона о коришћењу обновљивих извора енергије по којој су добављачи дужни да балансирају своју производњу и преузимају финансијску одговорност према оператору преносног система за сва одступања од планираних и уговорних обавеза.

„Потребне су нам банкарске гаранције да бисмо закључили уговоре о прикључењу, а ако мрежа не може да прими све пројекте који захтевају сагласност за прикључење, инвеститор има различите могућности да добије додатне капацитете за баланс, као што су системи за складиштење енергије батерија“, рекао је Ђедовић Хандановић.

Он је рекао да је Србија прва земља у региону која је увела унутардневно тржиште електричне енергије и успоставила регионално спот тржиште заједно са Словенијом, којој ће се ускоро придружити и Мађарска.

„Србија је прва земља у региону Западног Балкана која је поздравила два потпуно комерцијална пројекта обновљиве енергије“, рекао је он. „Ово показује да су нови прописи инвеститорима пружили предвидљивост и заштиту.

Влада Србије је у јануару добила инвестициону обавезу од 2 милијарде евра од кинеских компанија Схангхаи Фенглинг Реневаблес и Сербиа Зијин Цоппер, у, како је Министарство рударства и енергетике описало као највећу инвестицију у обновљиве изворе енергије у земљи до сада. Гради 1,5 ГВ ветрогенератора и 500 МВ соларних пројеката заједно са постројењем за производњу зеленог водоника са годишњом производњом од 30.000 тона.

Према подацима Удружења обновљивих извора енергије Србије, у земљи је инсталирано око 60 МВ соларне енергије. Међутим, како у овом тренутку не постоји званична евиденција о соларној инсталацији за сопствену потрошњу, тај број није тачан. Прошлог априла, Србија је пустила у рад свој највећи соларни пројекат, Деласол ПВ пројекат снаге 9,9 МВ у Лабову, у централној Србији.