Шта се десило, где и када?
У Републици Србији 16. јуна, после двонедељне јаке кише у граду Београду, више области (Браничевски, Јабланички, Маквански, Моравички, Нишавски, Биродски, Поморавски, Рачински, Рашки, Шумадијски, Даплики, Сладиборски), као и у општини Вучитрн и Метохији на Косову Подручје је тешко погођено бујицама и поплавама.
Падавине од 4. до 6. јуна захватиле су 10 општина (Лошница, Шабац, Папушница, Алексинац, Крока, Александровац, Куршумлија, Чачац, Брус и Врњака Пања). Ниво падавина у овим областима достигао је 10 – 40 литара по квадратном метру за само три сата, што је резултирало бујним поплавама и поплавама. Излило се неколико локалних потока и река, међу којима Думача и Добрава, Мозговачка река, Расина, Бресница, Буковац, Жутаја, Врњачка, Липовачка и Рсовачка, поплавивши пољопривредне њиве и путеве.
Након тога, између 12. и 16. јуна, падала је непрестана киша, а 36 општина и градова било је принуђено да прогласи ванредно стање због све већих поплава и бујичних поплава. У ове области спадају Ивањица, Свилајнац, Парашин, Ћуприја, Кучево, Лазаревац, Нови Пазар, Деспотовац, Лебане, Коцељева, Варварин, Житорађа, Ћићевац, Јагодина, Крагујевац, Вучитрн, Вучитрн, Лукасим, Саригаи, Бојека, Краљево, Прибој, Медвеђа., Ариље, Владишин Хан, Козјерић, Арангеловац, Сокопања, Шеница, Бољевац, Прокубле и Трестенић.
У овом периоду у различитим деловима Републике Србије задржале су се обилне падавине, интензитета од 30 до 80 литара по квадратном метру у периоду од 12 сати.
обим и размера
Обилне падавине и поплаве погодиле су више од 56 општина и градова, узрокујући клизишта у неким општинама, док су озбиљно оштетиле основну инфраструктуру као што су путеви и мостови, обрадиве површине и домови људи. Погођене породице су се суочиле са значајним оштећењима стамбених објеката, основних објеката потребних за свакодневне активности и средстава за живот локалног становништва. Домаћинства у руралним подручјима и селима су претрпела велику штету, посебно на пољопривредном земљишту.
Према проценама огранака Црвеног крста, оболело је више од 15.432 особе (5.144 породице). Најпогођеније породице:
-
Поморавски округ (општине: Свилајнац, Параћин, Ћуприја, Деспотовац, Јагодина, Рековац) – 2.276 породица;
-
Мачвански округ (општине: Коцељева, Лозница, Владимирци, Шабац) – 258 породица;
-
Биродски округ (Општина Бабушница) – 270 породица;
-
Топлички округ (општине: Куршумлија, Житорађа, Блаце, Прокупље) – 196 породица;
-
Моравићки округ (Општине: Ивањица, Лугани, Какак) – 35 породица;
-
Нишавски округ (општине: Алексинац, Дољевац) – 78 породица;
-
Расински округ (општине: Крушевац, Александровац, Брус, Трстеник, Варварин, Ћићевац) – 250 породица;
-
Браничевски округ (општина: Кучево) – 20 породица;
-
Град Београд (Општине: Лазаревац, Гроцка) – 66 породица;
-
Руски округ (општине: Нови Базар, Краљево) – 235 породица;
-
Шумадијски округ (општине: Крагујевац, Аранђеловац) – 115 породица;
-
Косовскомитровачки округ (Општина: Вучитрн) – 12 породица;
-
Златиборски округ (општине: Пожега, Прибој, Ариље, Косјерић, Сјеница) – 48 породица;
-
Пчињски округ (општина: Владичин Хан) – 14 породица;
-
Зајечарски округ (општина Бољевац, Сокобања) – 531 породица.
Према процени Црвеног крста и Штаба за ванредне ситуације, поплаве и клизишта уништиле су више од 1.700 кућа, оштетивши стамбене просторе, основне ствари, прехрамбене артикле, апарате, намештај и друге личне ствари.
Најугроженији људи у земљи живе у руралним подручјима општина и села, која су подручја највише погођена поплавама. Само у Шабаку Косељевој поплављено је 2.000 хектара пољопривредног земљишта. Док људи у руралним срединама раде у језгру општина, ради се и на њиховом пољопривредном земљишту, које значајно доприноси њиховој егзистенцији. Штета на пшеници, јечму и воћњацима је велика, што додатно отежава свакодневни живот најугроженије популације. У просеку, 21,2% људи у Србији живи у ризику од сиромаштва; У централним и јужним деловима Србије стопа сиромаштва становништва износи 30%. Погођене популације доживљавају значајне финансијске тешкоће или тешкоће јер су њихова ионако ограничена средства или ресурси уништени, а најугроженија домаћинства имају најмање једну старију особу (50%); Деца, особе са инвалидитетом или хроничним болестима (30%); или једнородитељске породице (4%). Поплаве такође повећавају ризик од ширења епидемија и болести, додатно повећавајући рањивост погођеног становништва.
Црвени крст Србије од почетка кризе реагује на потребе у свим погођеним општинама, пружајући суштинску помоћ људима који су директно погођени поплавама и клизиштима. Поред тога, још 317 људи у опасности од поплава и клизишта се тренутно евакуише и премешта у привремена склоништа које воде њихове породице, комшије или локалне подружнице Црвеног крста и локални штабови за ванредне ситуације.
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195