Србија ‘разочарана’ Украјином, Грчком и Словачком због гласања у СЕ на Косову – ЕУРАЦТИВ.цом

Гласање о кандидатури Косова за придруживање Савету Европе, међународном телу за људска права са седиштем у Стразбуру, разоткрило је геополитичка питања и тензије широм Европе, као и стварање препрека у погледу напора које подржава ЕУ. Смањује регионалне тензије.

Први корак Косова у процесу аплицирања одобрен је са 33 гласа од могућих 46, што је довољно да се пошаље парламенту на даље поступање.

Али Србија је оптужила СЕ да је прекршила процедуре Савета Европе у прихватању апликације Косова и обећала је да ће преокренути став Украјине и других земаља које нису следиле њихов пример због уздржаности од гласања. То укључује Грчку и Словачку, које нису признале независност Косова од Србије 2008. године, али су одлучиле да одустану од кључног референдума, при чему су СЕ и ЕУ, надамо се, сигнализирали мекши став.

Осим Београда, надалеко је слављен приступ Косова према чланицама СЕ. Министар спољних послова Ивица Дачић навео је кршење закона Савета Европе јер недржава не може бити чланица те организације.

„Ова одлука свакако представља ‘сумрак’ повеље Савета Европе, јер је то први пут да се полаже право на земљу која није држава и није призната од Уједињених нација“, рекао је Дашић.

Он је рекао и да ће Србија променити приступ спољној политици, посебно оних који нису гласали или гласали за Косово.

Црна Гора, на примјер, може избјећи поштовање према нашим проблемима. Црна Гора је подржала апликацију Косова. Биће им потребан наш глас, али не треба више да очекују позитиван став од нас“, рекао је Дашић.

Украјина се такође нашла на удару критика због гласања са Србијом.

Србија у свим резолуцијама осуђује нарушавање територијалног интегритета Украјине, а када је реч о нашим, она су уздржана, што ће утицати на даље односе према тој земљи, јер је спољна политика заснована на реципроцитету“, рекао је Дашић.

У октобру 2022. представник Украјине у СЕ, Алексиј Гончаренко, позвао је да Косово постане пуноправни члан организације и да буде признато као независно.

„Косово треба да признају све земље Савета Европе… Молим вас, признајте ову државу као независну државу, за коју су се борили за своју будућност и независност. Треба да седе овде са нама и да буду део Савета Европе, само тада можемо бити јаки и ова земља ће просперирати“, рекао је он у пленарном обраћању.

Украјина је међу земљама које не признају независност Косова, углавном због сопствених територијалних спорова. Гончаренко је рекао да ће Украјина апеловати на парламент да призна Косово као независну државу и да би друге земље требало да учине исто.

На нивоу ЕУ, Шпанија, Грчка, Словачка, Кипар и Румунија су једине земље које нису признале независност Косова од Србије 2008. након рата 1998–1999, из различитих разлога.

Али група земаља је подељена јер косовски референдум по први пут показује промену у ставу. На пример, референдум у Грчкој је сигнализирао ублажавање става након недавних посета владиних званичника Приштини на високом нивоу.

С друге стране, Мађарска је гласала против.

Мађарска признаје независност Косова, али њена растућа трвења са Европском унијом, у комбинацији са оним што неки виде као симпатије према Русији и Србији, бацила су несигурно светло на њене поступке.

У јануару 2023. мађарски министар спољних послова Петер Сијардо најавио је да ће „Мађарска гласати против интеграције Косова у свим европским телима док се не постигне споразум са Србијом“.

Бивши косовски министар иностраних послова Петрит Селими назвао је позицију Мађарске „за жаљење“ и „лошом вести“.

Дашић је захвалио Мађарској јер је, како је рекао, велика ствар што је неко ко је признао Косово гласао против, уз Азербејџан и Грузију, Јерменију. Такође је истакао да су Шпанија, Кипар и Румунија остале чврсте на свом ставу.

‘велико разочарење’

„Велико разочарење“ у Београду је дошло из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Грчке, Словачке и других земаља које су промениле приступ уздржавањем од гласања.

„Можда је Црна Гора показала одређено поштовање према нашим питањима, а након овога неће моћи да преброје наше гласове и негласаче“, рекао је Дашић.

Што се тиче Грчке, високи званичник српског министарства спољних послова рекао је за ЕУРАЦТИВ прошлог јануара да је та медитеранска земља једна од „најлакших“ присталица непризнавања када је Косово у питању последњих година.

Пропуст Атине разбеснео је Београд, с обзиром на недавна уверавања грчке председнице Катерине Сакеларопулу на састанку са српским колегом Александром Вучићем да је став Грчке о Косову остао „стабилан и непромењен“.

Грчки став о независности Косова се није променио

Грчка председница Катерина Сакеларопулу, која је у уторак посетила Србију, рекла је да нема промене у ставу Грчке да не признаје независност Косова.

Грчка је једна од пет земаља ЕУ које нису признале једнострану независност Косова од Србије 2008. године.

Коментаришући Дашићеву тврдњу да ће Србија променити однос према Украјини, Вучић је рекао да један глас неће променити односе са целим светом, али да „ако неко не поштује наш територијални интегритет, ми га нећемо поштовати”.

„Ми нисмо земља која може да промени све односе широм света преко ноћи због једног гласа. Дошло је до разочарења. Желим да вас обавестим да је украјинска делегација одлучила да се клони питања територијалног интегритета Србије“, рекао је он.

У јануарском интервјуу за ЕУРАЦТИВ, Дачић је први пут наговестио да би Београд могао да преокрене курс и уведе економске санкције Русији.

Као још један знак да се наратив о Русији, која се сматра традиционалним савезником Србије, можда мења, премијерка Србије Ана Брнабић је истог дана говорила о „руској агресији на Украјину“, термину који Србија раније није користила.

Прочитајте и: Напомене ФМ Србије о могућим санкцијама Русији

За Дачића, редослед догађаја СЕ доказ је да то није била уобичајена пракса, јер је наградила Приштину за посвећеност Немачке косовском премијеру Аљбину Курдију.

„Зашто је Кетрин Ештон потписала у име ЕУ, зашто Савет Европе није рекао да треба формирати асоцијацију српских општина?“, упитао је Дачић, док је Курди условио Запад наводном конструктивношћу разговора о српској асоцијацији. Општине, то је „смешно, лицемерно, безобразно“.

„Морамо да наставимо дијалог а не да диктирамо интересе Приштине […] УН о Косову Постоји могућност да председник у четвртак донесе одлуку да представља Србију на седници Савета безбедности“, рекао је Дашић.

(Тамара Милошевић Грбић | ЕУРАЦТИВ.рс – Монтаже Алице Таилор, Сарандис Мицхалопоулос | ЕУРАЦТИВ.цом)

Више на исту тему…