Србија се окреће резолуцији УН о масакру у Сребреници – ПОЛИТИЦО

Међутим, према Тодоровићевим речима, жестоко противљење Србије резолуцији има сложеније корене од пуке националистичке мржње. Београд жели да повећа свој међународни утицај тако што ће се свађати са суседима, а затим брзо смирити спорове, чиме ће стећи репутацију стабилности и главног регионалног играча.

„То је спољна политика коју је Србија сама себи изабрала, посебно након што је покренута инвазија на Украјину у пуном обиму“, наставио је Тодоровић. „Жели да буде релевантан у свету стварањем тензија, а затим прихватањем признања међународне заједнице када се оне реше.

Геноцид на суђењу

Босански рат 1992-1995 био је крвави резултат распада социјалистичке Југославије и укључивао је четворогодишњу опсаду њеног главног града, Сарајева, која се сматра најдужом у модерном ратовању.

До сукоба долази у време релативне стабилности и еуфорије у остатку Европе, где се бивше комунистичке државе радују својим новооткривеним демократским правима и слободама.

Тако је њену пажњу привукла бруталност југословенског сукоба, а пратећи злочини довели су до стварања специјалног суда, Међународног кривичног суда за бившу Југославију или ИЦТИ.

Суд има за циљ да покаже да новоуједињена Европа и постхладноратовски свет могу довести ратне злочине у склад са западним правним традицијама и највишим стандардом доказивања.