Српски моћник нагиње на запад са литијумским споразумом

Бесплатно отворите Едитор’с Дигест

Уредница ФТ Роула Кхалаф бира своје омиљене приче у овом недељном билтену.

Аутор је ректор Института за људске науке у Бечу

Док је свет са нестрпљењем чекао да види да ли ће председник Џо Бајден одустати од кандидатуре, немачки канцелар Олаф Шолц је скоро непримећено пробијао пут у Београд. Ненајављен и договорен у кратком року, његов сусрет са председником Србије Александром Вучићем пре неколико недеља био је права посластица.

Шолца су пратили виши руководиоци Мерцедеса, Стеллантиса, рударске компаније Рио Тинто и три произвођача батерија за електрична возила – Марош Шефчович, комесар ЕУ одговоран за критичну стратегију сировина и шеф Европске банке за обнову и развој. .

Заједно су поздравили потписивање Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије за успостављање партнерства у кључним сировинама и ланцу вредности за производњу батерија и електричних возила.

То је велика ствар економски и политички. ЕУ заостаје за САД и Кином у борби за сигурне испоруке кључних сировина потребних за зелену транзицију. Србија има једно од највећих налазишта литијума у ​​Европи, довољно за милион ЕВ батерија годишње.

Литијум у задарској долини у Србији није једини извор литијума у ​​Европи, али, за разлику од Кинеза и Американаца, Европљани су или више забринути због утицаја великог рударства на животну средину или су, у зависности од вашег приступа, упорни нимбисти. Без већег приступа металима као што је литијум, ЕУ неће испунити своје циљеве за смањење угљеника нити ићи укорак са својим конкурентима.

Сколс је пристао да оде у Београд након што је Србија поништила одлуку из 2022. године о отказивању споразума са Рио Тинтом који је експлоатисао литијум у близини границе са Босном и Херцеговином. Два месеца након што је Рио Тинту обновљена лиценца за планирање, Вучић је одбио захтев кинеског председника Си Ђинпинга за приступ металу. „Кина већ има довољно“, рекао је Вучић, наводно, мислећи на кинеску контролу рудника бакра у Бору, у источној Србији.

То је још један доказ да, иако Вучић наставља да ужива блиске политичке везе са Кином и Русијом, он своју економију све чвршће интегрише са Европом и Сједињеним Државама. Задарска долина је закључила да је Србија потписала уговор о куповини 12 авиона Рафале од Француске, а не руских МиГ-ова, и да је Србија главни добављач муниције за Украјину.

Многе утицајне западне технолошке компаније, као што су Мајкрософт, Сименс и амерички произвођач електричних камиона Ривиан, уложиле су велике инвестиције у Београд, привучене јефтином, квалификованом радном снагом.

Многи посматрачи Србију сматрају блиским савезником Русије и председника Владимира Путина. Ипак, Вучић је дуго био Јанус Балкана, гледајући и на исток и на запад. Он исплази врат са литијумским крајем. Он се суочава са оштром опозицијом три различите групе.

Енергични еколози у Србији кажу да ће пројекат у Задру нанети штету локалној екологији. Они су организовали протесте широм Србије, указујући на штету коју је нанела кинеска експлоатација бакра. Рио Тинто и Европска унија тврде да ће развој Задра бити подложан строжим еколошким стандардима.

Флоријан Бибер, политиколог са Универзитета у Грацу, упозорава да би ЕУ могла да игнорише Вучићеве ауторитарне тенденције, укључујући његову чврсту контролу над медијима и сумњиве изборне праксе, као чуда литијумског споразума.

Ово утиче на ширу политику Западног Балкана. Заговорници Косова и Босне оптужили су ЕУ да не реагује на покушаје Србије да поткопа свој територијални интегритет – тврдњу коју су европске дипломате одбациле.

Али Вучићева политика је узнемирила и Москву. Непосредно пре Шолесове посете, заменик руског министра иностраних послова Александар Хрушко посетио је Београд. Његов сусрет са Вучичем један инсајдер је описао као „мразан”. Према речима ове особе, „Хрушко је сео и почео да чита списак од 23 притужбе, укључујући бес Кремља због одлуке Београда да испоручи муницију Украјини. Када је Хрушко прошао на пола листе, Вучић је устао, прогласио састанак завршеним и отишао.

Вучић је некадашњи мајстор политике гестова. Али то иде даље од тога. Он преузима велики ризик, а и ЕУ. Ако Рио Тинто може да експлоатише литијум уз минималну штету по животну средину, награде су значајне. Али пораз би нагризао Вучићев гвоздени стисак над Србијом и свакако нагризао, ако не и сломио, критичну сировинску политику ЕУ.