За кубанске тражиоце азила, опције се смањују након што је Србија увела визна ограничења како би ограничила имиграцију.

Фернандо Алмеида Родригез и Реми Ернандез су два пријатеља са Кубе које везује заједничка борба за демократију у њиховој земљи. Али то има своју цену.

Двојица мушкараца – Родригез 31 и Ернандез 27 – били су приморани да напусте Кубу као резултат масовних протеста 2021. како би избегли прогон због свог активизма. Невероватна миграциона рута довела их је у Србију – на Балканско полуострво, на југоисточни руб Европе – где су тражили политички азил.

Родригез и Ернандез су изабрали Србију јер је била једна од ретких земаља у свету којој Кубанцима није потребна улазна виза. Али Београд је укинуо режим отвореног путовања који је деценијама затварао пут ка Европи за Кубанце који беже.

Србија је ову одлуку донела под притиском ЕУ, која жели да уђе. Београд је био приморан да наметне визе грађанима земаља попут Бурундија, Индије или Туниса, које су постале извор имиграције унутар 27 земаља.

За Родригеза, међутим, резултат значи да ће Кубанци попут њега сада имати мање опција ако желе да избегну притисак комунистичког режима или сакаћење сиромаштва.

„Куба мање-више подсећа на неку врсту концентрационог логора где је једина опција да умрете тихо и да се не жалите“, рекао је он. „Многи од ових (људи) су хуманитарни случајеви или случајеви избеглица и ви им затварате врата. Шта је са овим људима?“

Пријатељство између Кубе и Србије датира још од времена када је Србија била део бивше Југославије којом су управљали комунисти, што је резултирало малом кубанском заједницом овде. Београд је прошлог месеца угостио кубанског председника Мигела Дијаз-Канела у време када се српски популистички председник Александар Вучић суочио са вишенедељним уличним протестима против његове све ауторитарније владавине.

Родригез је рекао да је био приморан да се крије на Куби месецима да би избегао хапшење пре него што је одлетео за Београд преко Франкфурта, у Немачкој, у фебруару 2022. Био је то „затвор или излази“, рекао је за Асошијетед прес.

„Играо сам жмурке са обезбеђењем… са полицијом више од шест месеци“, рекао је Родригез. „Нећу престати да се борим за људска права у својој земљи.

Родригез је добио азил у Србији док је Ернандезов захтев још био у обради.

Српски адвокат Никола Ковачевић, који је заступао Родригеза у поступку за азил, рекао је да би измене визне политике Србије изложиле многе избеглице са Кубе, Африке и Азије дужим, ризичнијим и компликованијим путевима за долазак у Европу.

„То је најсигурнији пут до безбедности“, рекао је Ковачевић. „Сада то не постоји, укинуто је. Смањене су опције за ове људе.

Мигрантски активисти су више пута критиковали земље ЕУ због илегалног гурања миграната и напора да се затворе границе, упркос смрти стотина људи док путују опасним морским путевима или од руку кријумчара људи.

Прошлог месеца, земље ЕУ су се сложиле да реформишу законе о азилу и преузму заједничку одговорност за мигранте који неовлашћено улазе у Европу. Мађарска и Пољска су се противиле споразуму.

И Родригез, познати адвокат и активиста за људска права на Куби, и Хернандез, уметник и наставник уметности, кажу да немају другог избора него да избегну репресију владе.

Протести у јулу 2021. били су највећи у деценијама на Куби. Велики број људи је затворен након масовних скупова који су први избили због повећаног нестанка струје и несташица током пандемије ЦОВИД-19.

Родригез је био истакнути члан групе Архипелаг, активан на друштвеним мрежама. Хернандез каже да је изгубио посао као наставник ликовне културе у средњој школи у Хавани након објављивања карикатура у сатиричном часопису који је критичан према комунистичким властима.

„Избацили су ме из школе у ​​којој сам радио, професије коју сам изучавао цео живот“, рекао је он.

Хернандез је рекао да је већина његових пријатеља и чланова породице побегла у склопу већег егзодуса последњих година. На Куби, рекао је, „без хране, без струје, без лекова“.

Док је Европа, првенствено Шпанија, била опција преко Москве или Србије, већина Кубанаца који су побегли ипак је стигла до Сједињених Држава. До сада је 56 Кубанаца изразило жељу да затражи азил у Србији у првој половини 2023. године, за који се очекује да ће се смањити због промене визног режима.

Адвокат Ковачевић каже да је број Кубанаца који су Србију користили као капију Европе у поређењу са другим националностима који Србију користе као капију Европе само варка. Он је рекао да је релаксирана визна политика Србије спасла животе у прошлости.

Ниједан избеглички бег није достојанствен“, рекао је Ковачевић. „Али бар можете доћи директно у обезбеђење и поднети захтев за азил, (што јесте) уместо да прескачете 15 граница, где ћете бити претучени, гурнути, уцењени и понижени 20 пута.

„Ово је начин на који људима треба дати безбедне пролазе“, рекао је он. „Није сада.“

—-

Пратите АП извештавање о миграцији: Миграција ‘ АП вести