Забрана динара изазива кризу новца за косовске Србе

Овај потез изазвао је гнев у Београду, који не признаје независност Косова и наставља да финансира сличан здравствени, образовни и систем социјалног осигурања за Србе.

Међутим, косовска влада је у више наврата блокирала извоз валуте преко границе, надајући се да ће прекинути готовинске токове за које званичници кажу да су спас за организоване криминалне групе на северу где доминирају Срби.

Отприлике 100.000 косовских Срба држало се динара од бруталног рата између Србије и етничких албанских побуњеника касних 1990-их.

Они који живе у близини северне границе са Србијом имају више веза са српским владиним агенцијама и још увек имају приступ динарима.

Али теже је за даље енклаве са границе које су већ интегрисане у косовски систем.

Српски државни емитер РТС јавио је да су српске заједнице јужно од северног града Митровице остале без новца до четвртка.

АФП није могао независно да потврди тврдњу.

У Краканици — православној цркви из 14. века која је била духовно и политичко упориште генерацијама Срба — ограничење динара тешко погађа околну заједницу.

Дуги редови се стварају у Поштанској штедионици Србије — једином месту где Срби примају пензије и плате за рад у српским компанијама у региону.

Како се њене готовинске резерве смањују, банка је увела лимит за подизање новца од 10.000 динара (85 евра).

„Пензија касни, али рачуни нису. Не знам како ћемо да издржимо“, каже Снежана Вујовић, 43-годишња медицинска сестра.

„Економска ситуација је већ тешка, а без новца из Србије биће још тежа“, рекао је за АФП 68-годишњи пензионер Момир Јефтић, стојећи поред празног банкомата.

„Свако ко жели новац сада треба да иде у Србију“, додао је Јефтић и додао да ће морати да урони у хитне залихе хране уштеђене за кишни дан.

Растућа финансијска криза приморала је многе косовске Србе да проводе сате на путу возећи се тамо-амо до оближњих пограничних градова Србије Куршумлије, Врања и Бујановца за готовину.

Недостатак готовине донео је таксистима ретку предност, јер возачи путницима наплаћују чак 10 евра по особи, према извештајима локалних медија.

„Све ово има за циљ да нанесе штету грађанима. Такве одлуке су апсурдне“, рекао је за АФП 68-годишњи Драган Колик.

„Што се више новца прилива, Косово постаје богатије.

Иако је неколико западних влада, укључујући Сједињене Државе, критиковало забрану, косовске власти су се удвостручиле у том потезу.

Власти су увеле тромесечни прелазни период како би помогле српском друштву да се прилагоди.

Бранимир Стојановић, лидер цивилног друштва косовских Срба са седиштем у Краканици, рекао је да ће тај потез обуздати паралелну владу која је Србима омогућила да заобиђу косовске институције.

Финансијска помоћ Србије је гориво за мотор који овде ради“, рекао је Стојановић.

„Када сте прекинули испоруку тог механизма, заиста сте предузели корак да угасите цео тај систем.

Ферди Ахмеди, ромски трговац мјешовитом робом у Грачаници, ухваћен је усред надвлачења конопа.

Његово учешће се преполовило од првог дана кризе. „Не могу да купујем робу од Албанаца у Приштини на велико за евре и да је продајем Србима у Грачаници за динаре као раније“, рекао је он.

„Надам се да ће ускоро бити решења. За мене је једно – динар или евро.“

стр/их/дс/фг/ацх