Забрана употребе косовског динара могла би да изазове „хуманитарну кризу“ за етничке Србе, каже амерички званичник

Високи амерички званичник је у четвртак рекао да је „изузетно забринут“ да би одлука Косова да забрани употребу српског динара на северу могла да представља „растући хуманитарни проблем“ за српску мањину.

Заменик државног подсекретара Габријел Ескобар састао се са косовским премијером Албином Курдијем другог дана његове посете у оквиру најновијег напора САД да поново започне преговоре између Косова и Србије.

После састанка са Курдијем, Ескобар је рекао да је контроверзна одлука Косова да Србима забрани коришћење српске валуте, динара, „хуманитарно питање које морамо одмах да решимо”. Мало грађана ове земље“.

Забрана косовске централне банке од 1. фебруара подстакла је нове тензије и запретила хаос у мањинским српским областима, где се динар увелико користи за исплату пензија и плата запосленима у институцијама које воде Срби, укључујући школе и болнице.

То је такође подстакло забринутост Запада о растућим регионалним тензијама јер се назире рат пуног размера у Украјини док се Вашингтон и Брисел боре да „врате дијалог Приштине и Београда на прави пут“.

Брисел је упозорио и Србију и Косово да би њихово одбијање компромиса могло да угрози њихове шансе за придруживање алијанси, која посредује у разговорима између бивших непријатеља.

Косово је одложило примену забране динара за неколико месеци као одговор на међународне забринутости.

Забрана спречава банке и друге финансијске институције у областима у којима доминирају етнички Срби, посебно на северу Косова, да користе динар у локалним трансакцијама и захтева од њих да користе евро, званичну валуту Косова.

У другом контексту, западни амбасадори Француске, Немачке, Италије, Британије и Сједињених Држава, познати као Квинта, поздравили су одлуку косовске владе да призна право на земљиште српског православног манастира Висоги Дечани из 14. века. Манастир је наведен као угрожено место светске баштине и скоро деценију се бори за законска права на земљиште око његових зграда.

Виши суд Косова је 2016. године пресудио да је манастир, који се налази 100 километара (60 миља) западно од главног града Приштине, законити власник земљишта, али су се локалне власти годинама одупирале давању формалног власништва. Међународна заједница је извршила притисак на владу Косова да легализује манастирско земљиште.

Косовски премијер Аљбин Курди рекао је да је примена пресуде о власништву над манастиром последњи услов за чланство Косова у Савету Европе.

Косово је било бивша српска покрајина све док 78-дневна кампања НАТО бомбардовања 1999. године није окончала рат између српских владиних снага и етничких албанских сепаратиста и протерала српске снаге. Београд не признаје независност Косова 2008. године.

___

Семини извештава из Тиране, Албанија.

___

Пратите Лазара Семинија на хттпс://к.цом/лсемини