Зашто би поштени избори у Венецуели могли утицати на судбину милиона миграната — и Џоа Бајдена

ЦНН
—

Мали кутак Венецуеле полако се шири дуж Авеније 77 у Боготи, главном граду Колумбије.

На општинским мапама се ово насеље званично назива Јунир ИИ („уједињење“)Али многим његовим становницима познат је као… Уго Чавез комшилукнакон покојног председника Венецуеле.

Многи Венецуеланци који су побегли из своје земље у протеклој деценији или више сада Боготу називају домом. Град је пун неформалних заједница у којима се мигранти окупљају како би помогли једни другима да се интегришу и сузбију депресију и носталгију.

Марија Алварез је једна од ових имиграната. Марија, 27-годишња самохрана мајка из Валенсије, напустила је Венецуелу 2017. када је њен син Габријел имао само годину дана. Од тада се више нису вратили. Габријел познаје баку и деду само по фотографијама на мајчином телефону и повременим видео позивима.

„Сви су отишли… Имам породицу у Бразилу, САД и овде у Колумбији, Еквадору и Чилеу. Сви смо у иностранству: ујаци, тетке, рођаци… Само мајка, отац и један од мојих. браћа остају у Венецуели“, рекао је Алварез за ЦНН.

Већина од ових седам милиона миграната напустила је Венецуелу после 2014, према Уједињеним нацијама, усред економске и политичке кризе изазване падом цена нафте – једног од главних извозних производа Венецуеле – у комбинацији са хроничном корупцијом и лошим управљањем од стране владиних званичника.

Скоро два милиона њих добило је радне дозволе за рад у Колумбији, где Алварезу и многима попут ње живот иде добро. После пандемије Цовида, помогао сам у покретању Фондације В.Ф Универзитет 2 Да обезбеди стручне лекције и психолошко саветовање Венецуеланцима и Колумбијцима. Сада зарађује за живот као техничар за нокте и упознала је новог партнера.

Упркос томе, Венецуела је и даље привлачи. „Само сањам да одем кући и тамо изградим живот“, рекла је за ЦНН, „Колумбија је била добра, и осећам се добродошло овде, али жудим да се вратим.

Избори и кредибилна опозиција

Али како је ауторитарна влада Николаса Мадура консолидовала власт, снови о повратку остали су само снови дуги низ година. До сада.

Овог месеца, први пут после деценије, у Венецуели ће се одржати избори на којима ће се са Мадуровом владом такмичити опозициони кандидат Едмундо Гонзалес, који има кредибилне шансе за победу.

У октобру прошле године, Мадуро се званично обавезао да ће одобрити слободне и поштене изборе 2024. на крају дугог и тајног преговарачког процеса са Стејт департментом САД.

Али то обећање је барем делимично угрожено усред новог раскола између Вашингтона и Каракаса: водећој опозиционој кандидаткињи Марији Корини Мачадо је забрањено да се кандидује раније ове године, као и њеној замени Корини Љорес. Влада Венецуеле оптужила је Белу кућу да није укинула све економске санкције уведене владиним званичницима, а последњих недеља ухапшене су присталице опозиције и чланови Мачадовог тима.

Међутим, многи стручњаци сматрају да опозиција има реалне шансе да уклони Мадура са власти до избора заказаних за 28. јул.

Недавне анкете показују да је Гонзалес испред Мадура за више од двадесет процентних поена, а први пут после неколико година, изборни посматрачи из Картер центра и Уједињених нација позвани су да посматрају изборе.

Такво вођство би Гонзалеса учинило фаворитом у скоро свакој другој демократији. Али у Венецуели је влада навикла да се држи власти. Критичари су је дуго оптуживали за намештање гласова и ућуткивање неслагања.

Протести опозиције су више пута гушени 2014, 2017. и 2019. године, а стотине опозиционих лидера је ухапшено или прогнано.

Међутим, за многе људе ова година изгледа другачије.

„Мени лично је тешко да поверујем да би се Мадуро тако једноставно одрекао власти“, рекла је Лаура Диб, експерт за венецуеланска питања у Вашингтонској канцеларији за Латинску Америку.

„Међутим, знате, ако постоји масовно ангажовање на међународном мониторингу, и наравно уз притиске унутар саме владе и међународне притиске… то би могло да створи неке путеве“, рекла је она за ЦНН.

Алварез и многи други мигранти у Боготи виде слично: „Мадуро може да победи на изборима само ако их украде, ја ћу се вратити истог дана. Неће бити довољно авиона да би сви могли да иду кући“, каже Ендил Гонзалес, 54-годишњак из Маракаиба који је у Боготи достављао храну последњих пет година.

Судбина имиграната као што је Алварез и милиона других попут ње је оно због чега се ови избори тако пажљиво прате.

Пре пандемије, било је уобичајено да венецуелански мигранти траже прилике у суседним земљама, али у протекле три године земљу је напустило више од пола милиона људи. Кренули су ка јужној граници Сједињених Држава, крећући се директно преко копна од Колумбије до Панаме и Централне Америке, све до северног Мексика.

Венецуеланци су били друга највећа група миграната које је ухапсила америчка царина и гранична патрола 2023. године, са укупно више од 260.000, што представља петоструко повећање. Од 2020. године, када је број миграната био мањи од 50.000, вршећи притисак на Белу кућу да заустави прилив.

Пошто се демократска администрација суочава са неизвесним изборима у новембру и имиграционом политиком у питању, овомесечно такмичење у Каракасу могло би да има озбиљне последице по америчког председника Џоа Бајдена.

Већина стручњака који су разговарали за Си-Ен-Ен верује да ће, ако Гонзалес победи, многи мигранти одлучити да се врате у Венецуелу – али ако се Мадуро држи власти, више њих ће бити у искушењу да се упути ка америчкој граници, било из политичких или практичних разлога.

У раним годинама мигрантског бума у ​​Венецуели, многе земље Латинске Америке нудиле су хитне дозволе и ад хоц политике за мигранте из те земље, али сада многе од ових земаља подижу препреке да спрече слободно кретање људи.

На пример, Колумбија је престала да издаје документа недавно пристиглим мигрантима, док је новоизабрани председник Панаме Хозе Раул Молино предложио изградњу ограде око шума које повезују његову земљу са Колумбијом.

Дибб процењује да би до следеће године могло бити у покрету до два милиона додатних миграната.

Бајденова администрација је била кључна да се дође до овог тренутка. Мадуров пристанак да одржи слободне и поштене изборе дошао је тек након што су Сједињене Државе делимично укинуле нафтне санкције и након што су у октобру настављени летови за враћање миграната без докумената у Каракас.

Чини се да су директни преговори између Мадура и америчког Стејт департмента застали, иако је Мадуро прошле недеље најавио да је његов главни преговарач Хорхе Родригез одржао састанак са америчким званичницима како би наставио разговоре.

Вашингтон отворено подржава Гонзалеса, очигледно зато што верује да ће транзиција ка демократији у Венецуели помоћи не само преговорима о енергетској и мигрантској политици, већ ће помоћи и да се Каракас одвоји од идеолошких савеза са Кином, Русијом и Ираном.

Али како обе земље излазе на биралишта ове године, можда је оно што бирачи одлуче у новембру, а не у јулу, оно што заиста чини разлику.

„Ако Бајденова администрација остане на власти, мислим да ће се (билатерални) преговори наставити“, рекао је Диб.

„Сада, ако постоји Трампова администрација, вероватно ће бити ограничена само на вођење посла…без икаквог значајног разматрања шта се дешава са демократијом и људским правима.