Алека Аврамовиц | Кошаркашки сан Србије остварио се кроз прозор – ФИБА олимпијски квалификациони турнир Београд, Србија 2021

Србија (Београд) – Када сте се као дечак родили у Вроу, волели сте лопту и игре, пре или касније неизбежно ће доћи тренутак када завршите на кошаркашком терену. Ако сте талентовани и марљиви, већ имате велике шансе да успете под обручем. Такође, ако оперете руке у реци Морава и тако „окусите“ познати српски мит о кошарци, ваше акције ће још више расти.

Алека Аврамовиц, рођена 1994. године, испунила је све те услове из детињства и волела је кошарку, захваљујући победи репрезентације СР Југославије на Светском првенству ФИБА 2002 у Индианаполису, САД, и ремек-делу стваралаштва Дејана Подроке у то време. После тог шампионата отишао је код мајке и рекао:

„Води ме у теретану. Желим да тренирам кошарку. Желим да радим исто.“

Деценију и по касније, Аврамовић ће у девет наврата утростручити победу своје земље над Аустријом у Бечу са девет метара, затим нове квалификације за „прозоре“ ФИБА Светског купа у четвртом колу 2019. године.

Аврамовић је имао занимљиву, изазовну, али донекле сличну стазу, која је у сваком тренутку можда најбоља кошаркашица Вране. Оно што је посебно важно за ову причу је да је Аврамовић захваљујући новој ФИБА организацији имао прилику да оствари своје снове, од којих је стекао значајну предност.

Све је почело у фебруару 2018. године јер нисам позван у први ФИБА квалификациони прозор.

„Да, Салес (Саша Јорјевић, бивши главни тренер Србије) позвао ме је у тај први прозор, али нисам додао 12 на листу“, објашњава Аврамовић. „Тада сам добио позив за другу утакмицу. Прву утакмицу више нисам играо, а онда се повредио Дијон Додоровић. После тога сам скочио на тим у нашој утакмици против Аустрије и могло је добро да се заврши .

„То је најлепши деби у мом животу, деби из снова. Три пута пре последњих двадесет секунди победе са девет метара, аха. Од тада сам увек у тиму и неко време сам повређен . „

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=тДмЈпткхЛик

У то време, Аврамовић се уклопио у мапу којој је помогао нови хоризонт кошарке.

„Лично сам имао пуно користи од целе те ситуације“, рекао је. „Имао сам прилику да играм за своју земљу и, у сезони, да играм пред нашим навијачима, нашим људима. Нема лепшег осећаја од овог.“

„Најбоље игре у играчевом животу су у националном тиму. Тако сте поносни на те тренутке. Драго ми је што сте остварили тај сан.“

Поред чињенице да је изазов дугорочно прилагодити се таквим променама, српски комбиновани стражар жели нову прилику.

„Ценим идеју да то треба да буде у фудбалу. Динамично је, репрезентација се често окупља, увек се има са чим играти, тако да је добро. Па кад кажете – новембар је или фебруар, пауза је за национални тим, волим то.“

Међу оних неколико играча ван оних „прозорских тимова“ који имају стварне шансе да буду део првих 12 на Олимпијским играма у Токију је Аврамовић, нада у НБА лиги је и Филип Петрушев.

„Искрено тренирам и играм кошарку из жеље да представљам своју земљу и то не кријем“, додао је Аврамовић.

Узбудљива је прича о томе како се млади Аврамовић заљубио у кошаркашку и репрезентативну игру. Све је почело историјским насловом Индианаполиса и Југославије на Светском првенству 2002.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=пк8јВДПјкјК

„Због тога сам одлучио да одем на тренинг и озбиљно започнем кошарку. Сећам се тог времена. Једног септембарског дана пробудили смо се у 2 или 3 ујутру да бисмо видели те утакмице. Како је онда играо Дејан Подроча, какав је лидер био на терену. По мом мишљењу, увек је био један од најбољих. Један. „

Народ Србије верује да ће репрезентација под руководством новог селектора Игора Кокоскова, инспирисана Аврамовићем, можда ускоро освојити нову златну медаљу.

„Он је човек који све разуме, разуме играче сто посто. И додаћу врло занимљиво – невероватно смирење. Одушевило ме је. Та стабилност, тај мир, невероватан је.“

„Велики професионалац је све ово донео из Сједињених Држава и НБА лиге, а разликује се од осталих европских тренера“, рекао је Аврамовић за Кокоско. „Никад није викао, увек је тих, апсолутно. Некако разуме. И свиђа ми се његова реченица:“ Најважнија утакмица је следећа „. Изгубили смо од Швајцарске недавно у квалификацијама за Еуро Баскет, био је то шок за нас. сви смо били тихи. А он улази у свлачионицу и каже: Следећа утакмица је веома важна, добићемо је и имамо је. „

Без идеје да вршимо такав притисак на Аврамовића, треба приметити сличност са познатим југословенским ратником Змајем Кикановићем.

Одрастао је и почео у малом клубу у Црову, одиграо је сјајну сезону за познати клуб Цров, а затим је отишао у Италију и тамо имао изванредну епизоду.

„Ово је одлука коју сам донео у договору са породицом“, рекао је Аврамовић. „Имао сам 21 годину и било је време да кренем даље, јер је добар део мојих колега већ био у иностранству Вареш је постао мој други дом. Тамо сам провео три најбоље сезоне, играјући плеј-оф, играјући кошаркашку Лигу шампиона (ПЦЛ), упознавајући многе одрасле и учећи језик. Најважније од свега, сазрео сам – као играч и као особа. „

Док се присећа свог дебија за национални тим, П.Ц.Л.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=Р6_Пву1еРв8

„Јасно се сјећам те игре. Било је то само неколико дана прије мог 22. рођендана. Био сам уплашен и завршио сам утакмицу са 29 поена. Тада то нисам доживљавао као“ вау „ствар. Изашао сам као дијете, и играо сам без притиска; постојало је самопоуздање, таква врста спортске мотивације. „

После италијанске авантуре, Аврамовић је емигрирао у Шпанију, где је играо за Уникаху из Малаге, пре него што је прошле сезоне отишао у Естудиенцес.

Упркос одличној сезони – 16,4 поена, 3,5 асистенције, 2,9 скокова и 1,2 украдене лопте по мечу – ‘студенти’ из Мадрида испали су у другу лигу на брзом крају Лиге Ендеавор шпанске кошаркашке лиге, а потез је био ‘Аврам’ . Такође, како признаје Аврамовић, постоји велико интересовање за његове кошаркашке вештине и домишљатост широм Старог континента.

Нада се да ће ново поглавље почети након Олимпијских игара у Токију.