Покренуто је пробно испитивање четвородневне радне недеље у 70 компанија са циљем да се види како скраћено радно време утиче на продуктивност и задовољство рада.
Велика Британија није једина земља у којој запослени имају више слободних дана; Белгија, Шпанија, Јапан, Нови Зеланд, Данска и Исланд спроводе сличне експерименте. И док ће радници у Србији то сигурно желети, компаније сматрају да је невероватно да ће се то ускоро догодити.
Искуства земаља у којима је спроведено ово истраживање показују да је продуктивност радника повећана и да су за краће време урадили више посла.
Радна недеља у Србији траје 40 сати, иако је прековремених сати много и неплаћено. На пример, супермаркети и ланци продавница, за разлику од радника на Западу, нису успели да претворе недељу у празник за своје раднике. За многе радна недеља траје 6 дана. Проблем је са радницима који су плаћени по сату, јер ће им смањење радне недеље значити мањи приход.
Ранга Чавић, председник Савеза самосталних и самосталних синдиката, каже да Србија доста заостаје за земљама ЕУ по правима радника, али ће бити измене дужине једнодневне радне недеље.
„Ово је стало. Сви смо уморни након епидемије, особље је веома уморно, а послодавци у ЕУ се све више опредељују за ово због проблема недостатка радне снаге. С друге стране, рат, несташице и високе цене енергената у Украјини навеле су многе на размишљање о начинима да уштеде, а смањење радне недеље на четири дана могло би да надокнади те огромне уштеде“, рекао је Савић за Еуроневс Србија. .
Иако запосленима ово може изгледати сјајно, послодавци ће имати највише користи од кратке радне недеље. Наравно, није могуће увести систем који истовремено ради у свим привредним гранама, али се може кренути од ИТ ресора и државне управе, каже Чавик. Уједињени Арапски Емирати су раније ове године увели радну недељу од четири и по дана за државне службенике, тако да они раде фиксно радно време од понедељка до четвртка, а петком раде од 7.30 до подне.
Кратка радна недеља може бити веома тешка за имплементацију у малопродаји и прехрамбеној индустрији. То би значило запошљавање више људи. У Србији често није могуће обавити предвиђени дневни посао за 8 сати, па ће људи радити и по 10 или 12 сати.
„Радимо прековремено јер је систем рада неуређен и имамо застареле технологије и машине. Људи раде прековремено, али то не даје најбоље резултате. У Европи раде за четири дана оно што ми радимо за седам дана. кривица послодавца што није модернизовао производни процес увођењем нових технологија и нових машина“, упозорава Савић.
(Евроњуз, 12.06.2022)
Овај пост је такође доступан овде: Италиано
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195