КФОР ‘оцени’ захтев Србије за слање безбедносних снага на Косово

ЈЕРЕВАН – Министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан одбацио је критике руског министра спољних послова Сергеја Лаврова о отказивању преговора са Азербејџаном, инсистирајући да је руска страна уредно обавештена о захтеву да се „одложи” тројни састанак министара спољних послова раније ове недеље.

Јерменско министарство спољних послова саопштило је 22. децембра да је Мирзојан „одложио” разговоре за 23. децембар са Лавровом и министром спољних послова Азербејџана Сејхуном Бајрамовим јер му је сада приоритет да помогне у поновном отварању Лачинског коридора.

Једини пут који повезује Нагорно-Карабах и Јерменију блокирала је 12. децембра група азербејџанских демонстраната, тражећи да се Бакуу дозволи истраживање рудних рудника Карабаха, скрећући пажњу на оно што Азербејџан каже да је случај. Пут за транспорт минерала у Јерменију.

Званичници у Јеревану и Степанакерту осудили су блокаду као грубо кршење споразума о прекиду ватре из 2020. године, којим је Лачински коридор стављен под контролу руских мировних снага.

На заједничкој конференцији за новинаре са Бајрамовим у Москви 23. децембра, Лавров је изразио „изненађење“ сазнањем за одбијање Јерменије да дође на преговоре из саопштења новинске службе јерменског министарства спољних послова.

„Није коришћен ниједан од дипломатских канала који се иначе користе у таквим случајевима“, рекао је он и додао: „Овај метод јерменске стране поставља питања“.

Руске мировне снаге стациониране у коридорима Нагорно-Карабах и Лачин према условима примирја из 2020. „раде даноноћно на решавању ситуације“, рекао је Лавров.

„Овакви инциденти, који су неизбежни у сваком сукобу и са којима се треба хитно решити, могу да потрају дуго ако једна страна одустане од договорених преговора после сваког таквог инцидента. То никоме не користи“, рекао је високи комесар Русије. додао је.

А Интервју за Јерменску службу РСЕ/РЛ Мирзојан је 24. децембра изразио изненађење реакцијом руске стране.

„Изненађен сам изненађењем мог уваженог колеге Сергеја Лаврова“, рекао је Мирзојан.

„С обзиром на хуманитарну кризу изазвану незаконитом блокадом Лачинског коридора од стране Азербејџана, захтев јерменске стране за одлагање састанка између мене и министара спољних послова Русије и Азербејџана упутило је Министарство спољних послова Јерменије. Обама представницима Амбасада Јерменије у Русији, представници Централног апарата Министарства спољних послова Русије и Амбасаде Руске Федерације у Јерменији“, рекао је Мирзојан.

„У супротном, необјашњиво је како би руско Министарство спољних послова могло у свом саопштењу за јавност да најави одлазак министарства спољних послова Јерменије у Москву“, додао је он.

Говорећи на заједничкој конференцији за новинаре са Лавровом, азербејџанац Бирамов оптужио је Јерменију да није испоштовала своју обавезу да Азербејџану преда осам села која су била део територије Совјетске Јерменије.

Међутим, Мирзојан је рекао да се у девет тачака документа који су потписали лидери Русије, Азербејџана и Јерменије о окончању 44-дневног рата против Нагорно-Карабаха у новембру 2020. године не помиње таква обавеза.

„Као што смо много пута рекли, јерменска страна се није тако обавезала ни у тројној изјави од 9. новембра 2020. нити на било који други начин. „Не постоји други уговор осим онога што је написано, потписано и објављено“, рекао је Мирзојан.

„Говорећи о оваквим фиктивним споразумима, сматрамо да министар спољних послова Азербејџана покушава да оправда континуирано и грубо кршење одредби изјаве од 9. новембра 2020. године од стране своје земље.

„Истовремено, сматрам потребним да подсетим да је Јерменија више пута предлагала повлачење трупа и размештање оружаних снага Јерменије и Азербејџана на административној граници између Совјетских Социјалистичких Република Јерменија и Азербејџан“, закључио је министар.

Јерменија оптужује Азербејџан да је заузео десетине квадратних километара суверене јерменске територије у низу упада од маја 2021. Азербејџан негира оптужбе.

Дводневни гранични сукоб између Јерменије и Азербејџана у септембру оставио је близу 300 мртвих војника са обе стране, што се показало најгорим јерменско-азербејџанским сукобима од рата у Нагорно-Карабаху 2020. који је однео 7.000 живота.