Произвођачи обновљиве енергије у Хрватској и Србији раскидају уговоре о фид-ин тарифама

Произвођачи обновљиве енергије у Хрватској и Србији све више су раскидали уговоре о државним подстицајима и почели да продају струју на тржишту. До пре неколико месеци овакав резултат би био потпуно изненађујући, али су тржишне цене порасле и донеле потпуно нове пословне могућности произвођачима и купцима.

У Хрватској су 63 електране укупне снаге 341 мегават (МВ) до сада раскинуле уговоре о фид-ин тарифи. Хрватски оператор тржишта енергије (ХРОТЕ) има 25 соларних електрана и 22 постројења за биогас, али десет вјетроелектрана и три когенерацијске јединице имају највећи укупни капацитет: 200 МВ и 103 МВ, респективно.

Оператери блокова су проценили да је продаја електричне енергије на тржишту под комерцијалним условима исплативија, речено је за Балкан Греен Енерги Невс у регулаторном телу.

Према подацима ХРОТЕ-а, електране које су имале једну трећину капацитета по механизму феед-ин тарифе раскинуле су уговоре. Тренутно, ове концесије користи 1.305 електрана снаге 698 МВ.

Трећина субвенционисане инсталисане струје у Хрватској сада је на тржишту

У Србији је крајем прошле године фид-ин тарифу добило 296 електрана са укупно 576 МВ. Од тада се 17 малих хидроелектрана (мХЕ) повукло из пројекта, речено је за Балкан Греен Енерги Невс у Министарству рударства и енергетике. У јуну су власници 11 електрана снаге 10 МВ раскинули уговоре, ау августу су истекли уговори за још шест електрана или 8 МВ.

Ни у једној земљи не постоје казне за раскид уговора.

Чињеница да се уговори могу раскинути у било ком тренутку штетно је за српско Министарство рударства и енергетике.

Због тога је министарство истакло да их не треба више користити као опцију за Електропривреду СРБЈ (ЕПС) за електропривреду јер не могу да обезбеде стабилно снабдевање потрошача у земљи.

Постоје две основне опције за компаније које више не желе подстицаје

Цена је, наравно, главни покретач инвеститора да одустану од субвенција. У зависности од технологије, електране у Хрватској и Србији које раде на механизму добијају субвенције од шест до 18 евроценти по киловат-сату или од 60 до 180 евра по мегават-сату (МВх).

Цене струје на Хрватској берзи – Гробек и српској берзи Сеебек кретале су се последњих месеци од 300 до 500 евра по мегавату.

Дејан СтојчевскиГлавни оперативни директор СЕЕПЕКС-а за пренос електричне енергије рекао је за Балкан Греен Енерги Невс да власници електрана имају две основне опције: да склопе уговор о куповини електричне енергије (ППА) са трговцем или добављачем или учествују директно на тржишту, билатерално или у организованим разменама електричне енергије.

Ветроелектране у Хрватској склапају уговоре са Данске Цоммодитиес

Прво од два издања одржано је у Хрватској. Стојчевски је рекао да су сви детаљи уговора, као што су цена и трајање уговора, на обе стране.

У децембру 2021, Впд је потписао ППА споразум са Данске Цоммодитиес. Први комерцијални БПА У Хрватској. Професио Енергиа потписује уговоре са Данске Цоммодитиес Две ветрењаче.

МХЕ у Србији продају струју за препродају за пренос електричне енергије

Исто се дешава и у Србији. Мале хидроелектране су потписале ППА са компанијама које желе да продају струју за пренос електричне енергије.

Што се тиче друге опције, рекао је Стојчевски, произвођач аутоматски улази на билатерално тржиште или енергетску берзу, што значи да постаје и балансно одговорна страна. Има трошкове и ризике који га чине мање атрактивним за мале електране. До сада нико није искористио опцију у региону јер је тржиште неразвијено.

Прегледи поста:
16