Србија други месец подиже мерило

(Блоомберг) – Пријавите се за Нев Ецономи Даили Невслеттер, пратите нас о економској економији и претплатите се на наш подкаст.

Србија је подигла каматне стопе по други пут у неколико месеци у неочекиваном потезу да се ухвати у коштац са растућом инфлацијом скоро деценију.

Народна банка Србије подигла је у четвртак референтну вредност од 50 базних поена на 2 одсто, што је предвидело само шест од 20 економиста које је анкетирао Блумберг. Једанаест није очекивало никакву промену, а три су забележиле повећање од 25 базних поена.

Централна банка је саопштила да је повећала стопе на депозите и кредите за по 50 базних поена на 1% и 3%, респективно. Одлука је уследила након толеранције централне банке од 1,5% -4,5%, након пораста годишње инфлације на 9,6% у априлу.

„Инфлаторни притисци на глобална и домаћа тржишта су и даље јаки и стабилнији него што се раније очекивало“, наводи се у саопштењу централне банке. „Потребно је даље пооштравање монетарних услова да би се контролисали секундарни ефекти на инфлаторна очекивања и да би се даље повећала стопа инфлације.

Недобровољне шетње

Пре свог првог пораста у скоро деценију прошлог месеца, креатори политике у Београду настојали су да заштите српска предузећа и потрошаче од високих трошкова задуживања, упркос притиску кризе са којим се суочавају њихови колеге у Централној и Источној Европи почев од 2021.

Фокусирали су се на базну инфлацију, која је елиминисала нестабилне трошкове енергије и хране, али је и та мера премашила толеранцију у марту.

Влада је већ тражила контролу цена основних намирница, ограничавајући извоз одређених пољопривредних производа усред велике потражње, усред ланаца снабдевања и неизвесности око руске инвазије на Украјину. Сада се чини да је потреба да се ухвати у коштац са високом инфлацијом изазвала забринутост око економског раста, за који се очекује да ће успорити са експанзије од 4,3% у првом кварталу.

Централна банка је користила алтернативне алате за пооштравање како би се изборила са притисцима цена. У октобру је елиминисао активности које су обезбеђивале јефтин динарски новчани ток пословним зајмодавцима и почео да плаћа више да би избацио вишак готовине са тржишта.

Подизањем бенчмарка може се смањити и притисак на динар. Централна банка је у прва четири месеца ове године продала 2,27 милијарди евра (2,38 милијарди долара) и појачала интервенције на тржишту валута како би спречила депресијацију динара.

© 2022 Блоомберг ЛП