Црна ГораРуска конзервативна просрпска владајућа коалиција распала се у петак због унутрашњих спорова, након што је парламент подржао захтев за изгласавање неповерења који је поднео млађи коалициони партнер.
Посланици су гласали са 43 према 11 за предлог против владе премијера Здравка Кривокапића након вишенедељног политичког застоја. Остали посланици у 81-чланом парламенту или су били уздржани или су напустили седницу пре гласања.
Кривокапић, универзитетски професор који је близак Српској православној цркви, предводи идеолошки мешовиту коалицију која укључује просрпске групе – као и мање странке које нису задовољне темпом реформи који је потребан да би мала земља приступила Европска унија.
Гласање у петак услиједило је мање од двије године након што је Кривокапијева коалиција дошла на власт, замијенивши дуго владајућу прозападну странку.
Коалициони партнери су били у сукобу око неколико питања, укључујући утицај српске популистичке администрације и њене цркве на унутрашња питања Црне Горе. Црногорци су и даље дубоко подељени око тога да ли да се придруже ЕУ или да траже ближе везе са суседном Србијом и њеним савезником Русијом.
У жељи да разбије политички ћорсокак, млађи партнер у влади поднео је захтев за изгласавање неповерења и предложио да се формира мањинска влада.
Црна Гора, мала балканска држава на Јадранском мору, чланица је НАТО-а и званично је затражила чланство у ЕУ. Застој у влади је зауставио политичке и економске реформе.
Земљу дуго муче спорови око идентитета, укључујући сукобе прошле године када су демонстранти себе називали „црногорским патриотама“ покушао да спречи инаугурацију новог поглавара Српске православне цркве у Црној Гори.
Није било одмах јасно да ли би и када би могла да се формира мањинска влада, или да ли ће земља кренути на превремене изборе. Оба исхода имала би подршку опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС), која је владала Црном Гором 30 година прије него што ју је замијенила Кривокапићева влада након избора у августу 2020. године.
На челу са црногорским председником Милом Ђукановићем, ДПС је предводио нацију од 620.000 људи до независности од Србије 2006. године и пркосио Русији да се придружи НАТО-у 2017. Популарност странке је током времена опала углавном због наводне корупције и веза са организованим криминалом.
Просрпски посланици упозорили су током парламентарне дебате у петак да ће организовати протесте ако се нова већинска влада формира уз подршку ДПС-а.
„Ако желите да сачувате вољу [of the people]морате разговарати са нама“, рекао је Милан Кнежевић из просрпске групе Демократски фронт, упозоравајући да ће протестовати и „носити заставу отпора“.
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195